Istočnik

Стр. 234

ИСТОЧНИК

Бр. 15

кавства, фактично нијесу знади, шта су чинили. Јер, да су знали, говори св. апостол ГГавле, то не би распели Роспода Славе. Без молитве Господа, могуће је, да природа неби могла поДнијети поругу свога Творца, и непријатељи његови, слично непријатељима Мојсеја и Арона (Числ. 16, 32), били би прогутани земљом, која је са трепетом држала на себи његов крст. С руеког превео: Жарко Ј. Поповић, свештеник.

Још је/гна икона*). и ако еу Орби овдје некад добро стајали, као што се то може видити по њиховим кућама и сточарским зградама. ипак се то њихово „добро стање" по унутрашњости овдашње св. цркве видити и дознати не може. Спољашњост зграде црквене би још некако и у неколико томе и свједочила, јер она је и велика и пространа; но унутрашњост њена баш ни мало, јер је врло сиромашна. Па ипак у тој сиромашној цркви има једна икона, која обраћа на се пажњу по изради својој . Јест, израдом и етарином својом заслужује она пажњу ту, а још и тиме што она има нешто лијепога, доброга и похвалнога из прошлости српске да нам каже. Па за то и држим, да ће бити умјесно, да ју поближе опишем, Кад уђеш драги читаоче у овдашњу св. цркву, опазићеш велику икону над царским дверима, коју сам ти рад описати. На икони су тој: Христос Спаситељ, Мајка Божија и Јован Претеча. Како је дашчани иконостас цркве ове само до половине висине црквене, икона је на иконостасу тако смјештена, да је скоро са половином висине своје иконостас надмашпла; стражња страна иконе, и то онај дио, који је над иконостасом, био је папиром залијепљен. Кад је икона једном приликом скинута и и артија са горње половине одлијепљена била, видио еам да је и на другој страни један лик. На првој страни иконе је велик, златан, полукружан престо, који је постављен на двостепену подлогу. Облик и крој престола је врло лијеп; двије кратке обле (јабучасте) ноге престола се виде; а трећа (због полукружног облика само три) ее не види, јер је заклоњена ногама Христовим, који на престолу сједи. Горњи крајеви полукружног престола су украшени са по једном куглицом (јабучицом), какве се и данас обично мећу на огледала и друге политиране ствари; боја тих јабучица ]е — као и самога престола златна. Па Христу је хаљина јасно црвене боје, која се на савијутцима прелива у златну, по средини је опасан узаним, црнкастим пасом. Горња хаљина Христова покрива једним крајем лево раме и руку, а други крај је испод десне руке пребачен цреко ногу Христових; боја горње хаљине је јасно плава, и на њој су сребрнкасто-златне шаре. *) Са првим јулом 1895. године започео }е излазити у Сакулама (Банат) „духовно-морадни чаоопис за народ" под именом „Бранич Православља". Тај часопис бијаше и одвише кратка вијека, иаашла су само — два броја. У том часоиису, а у та два броја је и мој чланчић: „Двије иконе - '. 1) Икону пресвете Богсродице; и 2) и«ону пресвете Тројице, на којој је пресвета Тројица необично представљена: у облику човјека са једним трупом и једном главом, а три лица. 11а како сам 1895. у „Браничу Правпславља" описао „Двије иконе", за то и носи садањи мој чланчић наслов: „Још једна икона". Ј. С.