Istočnik

Стр. '280

источник

Бр. 18

јеме Исусово бројали већнну, не познаје више ову горду независност; они се не брину ни о чем другом, него о том, да у народу угуше сваку побуну и вријење, и да избјегну сваку зађевицу са властима у Риму. Најбоље оруђе Пнлатово, да народ држн у миру под јармом, били су сами првосвештеницн. Видјекемо доцније, да оу у повјести страдања Господња ради мира у земљи и пријатељства с императором они већу ревност показали, него сами прокуратор Пилат. Врло се ријетко догађа, да су власти, које већ постоје, и као већ образовано представништво ради, вољни каквих новотарија. Они једино мисле себе одржатп на крмилу. Садашњост њих занима; нове замисли узнемирују нх; сваки нови дан улијева страх у њиховудушу; радије гледају на прошлост, него у будућност; званична управа њихова има ,више цијел сачувати, него обновити. Сваки напредак тражи, да се овештале форме одбаце; кроз лом и рушевине напријед се тиека, што је престало живити. Синедријон је сам на себи опазио тај .чакон; он би био јаке препрјеке укрстио пред царство божје, да је човјечја Моћ МОГЛа бнла СТајатИ Пред моћи ДуХОВНОМ. 1 ) (НаставЛе се). Ј ) У прошлом броју омакле су се двије погрјешке у иријеводу овога чланка, што се овим исиравља: мјесто Тајрговцима треба да стоји Теурговцима (теургија); и мјесто Јудеј Макавеј треба ЈуЂа Макавеј. IIр. Са овогодишњег пута по епархијп Његовог Високопреосвештенства Господина Дабро-босанског АЕ. и Митрополита Николаја. У Трнавцима, 21. јуна 1898. Од 1887. год., квд је блаженоупокојеним митрополитом Пиколајевићем великим српскпм добротвором освјештана црква добруњска, па до данас, овај крај није имао среће, да видп у својој средини свог узвишеног Архијереја. Али премилостиви Бог не заборавља свог народа, не оставља га без свог вође, па му буди хвала и слава, јер нас се сјети, те нам ове године спремп пастира, да обиђе и види, шта му ради стадо. Ох, како је то лијепо —• ох, како душу Србинову кријени и снажи, кад видп свог Архипастира у своме крају. Душа му се вине у више сфере, те у том заносу и радости, причиња му се, као да види св. Саву ерпску славу, гдје поред престола свевишњег стоји, те својим благим погледом гледа са недокучиве висине, свој мили српски род, како се купи око свог Архипастира. Чим се је глас раснроетро и долазак високопреосвештеног Митрополита потврдио, т. ј., да ће 6. јуна у суботу иза подне стићи, одма се је за дочек припремало. Тридесет коњаника у народном одијелу, под водством свештеника Јосифа Поповића из Вишеграда, оду на Сјемећ, границу протопрезвитерата вишеградског и рогатичког, удаљено од Вишеграда 2^/г сата. На Сјемећ је стигло ВВегово Високопреосвештенство уз пратњу Рогатичана у 4 сата, гдје га је поздравио трговац Павле Бранисављевић. Овдје је био пб сата одмор. Послије одмора упутише се половица јахача пред колима, а половица иза кола, те се тако у 4 х / 2 сата крене поворка пут Вишеграда. Пјесма и праска пушака разлијезку се по околици, а околни народ поред пута изашао клањајући се, и љубећи десницу Архијерејеву. Све што се је бдизке долазило Вишеграду, тим се је народ више скупљао, а и поворка пратње