Istočnik

Бр. 20

ИСТОЧНИК

Стр. 309

краде? — То није истина. Глад га присиљава — не да краде, већ да чешће Богу притиче; нужда не учи да се људи варају, већ да се Бо^у моле. А крадљивцу стоји на вољу заборавити, да има Оца небеснога, који и вранићима даје пићу (Пс. 147, 9), који вели: иштите и даће вам се (Лук. 11, 9), и још учи, како се треба молити: хљеб наш данагањи дај нам данас (Мат. 6, 11). Моли ти од њега и он ће ти дати све што требаш, он ће расположити срце доброга човјека да те помогне у биједи твојој, само ти чувај ГБегове свете заповиједи. Кад ви, зли будући, умијете даре добре давати дјеци својој, — вели Господ, -— колико ће више отац ваш небески дати добра онима, који га моле (Мат. 7, 11). Брате мој! Без воље Божје не пада ни длака с главе (Л. 21, 7), а то значи, да ни сиромаштво твоје није без воље свете Његове. Је ли ти кадгод тешко? Обрати се што брже Господу — и он ће те утјешити, Он је сам изволио живјети у сиромаштву, кад је живио на земљн. Он није имао гдје подложити главу, — а и ти се својим сиромаштвом уподобљаваш Христу, ако смјерно сносиш своју горку судбину ... И вјеруј, брате мој, иријатељу мој! Господ те не ће оставитп без помоћи: само не слугпај непријатеља — искуситеља, који ти дошапћује: „Ти си сиромах човјек, тебе не ће Бог казнити, ако што и украдеш", — одговори томе проклетнику: иди од мене сатано! Не живи човјек о самом хљебу! (Мат. 4, 4). Бог може и без гријеха спастн ме од биједе, — да буде Његова света воља! —- И вјеруј, п уздај се, и Господ. који све види и све зна, увидјеће тугу душе твоје, п послаће ти у часу жалости твоје утјеху и спас, от^уд се и ,'не надаш ... Послушај ме, и ја ћу ти приповједити дивни случај промисла Божјега за сиромашне људе. Један трговац, возећи се морем, настрада због бродолома и поврати се кући празних руку. Овдје га салете са свију страна вјеровници, туже га суду и он допане робије. Шегова жена носаше му дневао кукавну храну у затвор. Један пут дође у казниону један богати човјек, да дијели узницима милостињу и на1је ту жену код мужа шенога. Богаташу падне у очи њезина љепота и он јој поиуди, да је купп од њезинога мужа, јер он и онако не ће пзаћи из тамнице. Честита ова жена одбије понуду његову и приповпједи своме мужу о томе тобожњем доброчиннтељу. Мужу полет,е сузе низ лице, и уздахнувши дубоко, рече жени: Не треба нам таква доброчинства. Бог нас не ће оставити!... Цио тај разговор слушаше један разбојник, који сјеђаше у близини, растављен од трговца само једном преградом. Злочинац уздахну и помисли у себи: у каквој се биједи налазе ти људи, и опет не ће да се искупе, а ја, несрећник