Istočnik

Стр. 308

ИСТОЧНИК

Бр. 20

И у самој ствари; ево се, на примјер, сиромах позива на своје сиромаштво и говори, да га нужда гони да гријепш... Алп, гата то, говориш, брате мој ? Јеси ли промислио, кога хоћеш да обиједиш због својих гријеха? Та и сиромаштво је од Госиода Вога. исто тако, као што је и богаство — у десиици Његовој; а ваљда нећеш ни помислити да окривиш Бога, који ти не даде богаства за то, да немгни нужде згријешити ?... Но не, ти то не говориш, теби није ни на памети такво богохулство: ти само бацаш кривицу својих гријехова на своје сиромаштво... А како Спаситељ говори сасвим друго: чујеш ли његову ријеч, препуну божанске премудрости: дјецо, —- говори Он, и како њежно говори као отац — дјецо! Како је тешко онима, који се уздају у своје богаство, ући у царство Вожије! Лакше је камили проћи кроз иглене уши, него ли богатоме ући у царство Божије! (Марк. 10, 24—25). Коме сад да се вјерује: Њему — Господу, који све зна, или твом притворном сиромаштву? Он вели, да се сиромаху лакше спасти, него богаташу, да је у богаташа тисуће искушења на путу спасења, а ти тврдиш, да те сиромаштво спрјечава у дјелу спасења?.. Св. Писмо вели: Благо богаташу, који се затече без порока (Сир. 31, 8); ти говориш : Да сам ја богат, ја не би гријешио, — говориш: „Гдје би ја мислио на спасење, кад немам ни корице хљеба насушнога?" Али — ко зна ? Можда је то и добро, да немаш ни корице хљеба, јер је речено у св. Писму: Нкацта слшрдетт* (Приче 10, 4); а кад имаш хљеба и све што трвбапт, може се догодити, да би тада и на Бога заборавио! Сиромаш^во понижава човјека, а пониженима бага и даје Господ своју благодат (Јак. 4, 6). Пријатељу мој! Ево у овоме и јест" сва нагаа невоља, гато ми хоћемо да се и спасемо по своме, а не онако 5 , како је Бог одредио, и хтјели би се препирати с Господом Богом: Зашто ти, Господе, не даш нама богаства? Онда би и мп живјели по твојим заповиједима А то ће рећи, ми миолимо надмудрити и самога Господа Бога... А да Бог пусти, да буде како ми хоћемо, — ми би одмах заборавили Њега самога! Сјети се, пријатељу, историје Евлогија кипара; док је живио у сиромагатву —како је био добар човјек! А кад му Бог посла богаство — слугаај како се погорди! Заповједи, да се гатапом отјера испред његових врата онај исти свети старац, који му је од Господа иепросио богаство! Ето такви смо ми сви грјеганици: чим се само осмјехне на нас срећа ма у чему, ми смо спремни и Бога заборавити!.... А како друкчије и да буде, кажега ти, кад крадљивац краде, да насити своју гладну дугау? Кад га је глад приморала да