Istočnik

Стр. 342

ИОТОЧМИК

Бр. 22

се свим срцем обратиш Господу с кајањем, Он ће ти доћи у помоћ Он ће примити твоју искрену исповијед, као што је примио кајање Петрово, који се одрекао РБега, као што је примио кајање многих грјеганика ... Сам нас Он зове кајању, зове неиспитаним путевима, само да послушамо глас Нзегов .. ! Ко је био апостол Павле до свога обраћен>а ? Сам он свједочи за себе, да је био „хулник и гонитељ и силеџија" (1 Тим. 1, 13); не познавајући науке Христове, он је, по ријечима Фарисеја, сматрао ученике Христове непоштеним ругаиоцима закона Мојсијева, којему је одан био свом дугпом. Еад су св. пркомученика Стефана повели, да га убију, младић Савле (тако су прије звали Павла) не само да није жалио невиног страдалца, него је и одобравао убијство, и стојећи недалеко од мјеста казне, чувао је одјећу убојица, који скидонхе са себе горње хаљине, да згодније извргае крвопролиће. Слика тог страшног призора распламтила је младо срце Савлово; он зажели да то чсто уради и са другим Хришћанима: „Ја мишљах , говори он, да ми ваља многа зла чииити против имепа Исуса НазареЛаиина. То и учипих у Јерусалиму: примивши власш од главара свештеничкијех, миоге од светијех затварах ја у тамнице, и кад их убијаху ирисшајах на суд. И т свијем збориицама, мучеЛи их чесшо, нагоњах да хуле на Исуса " (Дјела апостолска 26, 9—11). п Ја сам одвише гонио цркву Божју и раскоиавао је. И наиредовах у Јеврејству веЛма од многиџх врсника својијех у роду своме и одвише ревновах за ошачке своје обичаче и (Гал. 1, 13—14). Такав је био Павле, док Господ није изволио, да га позове у апостолску службу. И гле, тај гонител. цркве Христове, иде у Дамаск, источни град, с таком пуномоћи од првосвештеника, да и тамо гони ученике Христове. Да ли је он мислио да ће сам, кад дође у Дамасгс, постати послушним учеником Христовим? Но тако је одредио Господ, и Шегова свемогућа благодат изненада је претворила тога жестоког гонитеља цркве у рекносног ширитеља њезина. Он се већ приближавао Дамаску, кад га на један пут обасја с неба свјетлост јача од сунца. Он паде да земљу и чује глас, који му говори: „Савле, Савле! Зашто ме гониш?" — Препаде се Савле, задрхта срце његово; но он се могагае још сабрати и запитати: „Тко си ти, Господе?" Го. спод му одговори: „Ја сам Исус, кога ти гониш. Тешко ти је противу бодила праћати се." — Дрхћући Савле усуди се још запитати: „Господе, шта хоћеш да чиним?" И Господ му одговори с неба: „Устани и у^и у град, па ће ти се казати, шта ти треба чинити." И он уста од земље, и отворенијем очима никога не виђаше, с тога, што бјеше слијеп. Сапутници узеше га за руку и уведоше у град. Они сами бјеху у сграху, јер чујаху глас, а пе виђаху никога. У Дамаску бјеше уче-