Istočnik

Бр. б

Наука, коју је Христос почео ироповиједати, јесте чнста и савршена; она је човјека уздигла над осталијем животињама, и то је наука хришћанска. Хришћанстко, које проповиједа науку о једнакости свију људи, у начелу је сломило ропство, и ми нијесмо већ робови, но синовн, а кад смо синови, то смо и нашљедници Божји са Исусом Хрнстом. Исус-Христова наука није била за овог или оног човјека, за овај или онај народ, но је она била за свакога — космополитска. Његова наука и проповиједи нијесу се односиле само на Палестину, већ на цијело човјечанство. Љубп ближњега као самог себе, биле су му главне ријечи; тијем је хтио да каже, да сви у слози и љубави живимо, а не да се гонимо, као што се, на жалост, сада ради и то међу браћом једне мајке! — За сноје племените и узвишене идеје био је гоњен н на пишљетку их је, као истините, Својом крвљу запечатно. Смрћу Његовом нмје све свршено. Нзегови ученнци, као што је био Петар камен вјере, Павле похвала васељене, као што их је тако и сам Исус Христос назнвао, и многи други, Његову су науку продужилн, проповиједајући је другијем народима; и многи од њих, убије^ени у њој, радије су и живот жртвовалн, остајући при њој, него што би се од ње одрнцали. Први је архиђакон Стефан, који је у времену Хришћанског гонења за Хришћанство свој живот мученичком смрћу свршио. Хришћанство је у римској империји тек 332. год. за владе цара Константина Неликог миланскијем указом добило потпуну слободу послије дугијех гонења. У Хришћанству се јавио расцјеп о томе, како се имаде сматратн Исус Христос према Богу Оцу. Једни су били мишљења, да Исус Христос није Бог, него Њему подобан. На челу овијех за ово крнво мишљење, био је свештеник Арије. Други су право доказивали, да је Исус Христос прави Бог, рођени од Бога Оца, и у свему једнак са Богом Оцем. На челу овијех био је ђакон Атанаспје. Сазвати сабор у Никеји 325. год. ријепшо је на страни Атанасијевој, а Арпјево учење би проглашено као погрјешно. —- На доцнијим саборима ријешено је и о светом Духу, т. ј. да је Дух свети прави Бог, који од Вога Оца происходи, а који Је раван Богу Оцу и Богу Сину. —■ Како је Исус Христос ударио само основ хришћанској науци, то су св. оци на саборима, ослањајући се на ријечи Хрисгове у св. Јеванђељу, ријешили поједина црквена питања и догме. Они, који те догме не признадоше, названи су шизматицима, а оии, који посумњаше у саму вјеру — јеретицима. Тако послије тешкијех мука видимо, да се ХришћанствО