Istočnik

Стр. 102

источник

Вр. 7

можемо да у погледу васпитања у првим данима цркве докучимо, своди се на ово: каспитање се састојало у тајном поучавању дјеце и оглашених у правилима вјере, и то кад су, и гдје су прилике за то погодне биле, а свршавало се п обаил>ало у потајним школама, које су се концептрисале око апостола и првих епископа и којима цијељ потпуно црквена бјеше. Прво отступање од искључиво домаћег метода у школском образовању, које дотле владаше, налазимо ми тек у цвјетајућем периоду^ александријских школа, које су стајале под управом св. Пантена, дакле у години 181. послије Христа. Те катихетичке школе, како нх обично назнвају, постојале су на сто година прије Пантена. Постанак свој, по свједочанству бл. Јеронима, воде оне од св. Марка Јевангелиста, који је, у вријеме кад се апостоли по свијету разишлп, послан био од апостола Петра да у Егнпту проповједа. Он је дошао у Александрију седме године царевања Неронова, дакле 60. год. послије рођења Христова, У то је вријеме „дивна Александрија," како је називаху, била не само један од најглавнијих трговачких центара свјетских, него и столица и главно мјесто литерарно. Потоци источне и западне цивилизацпје у њу се сливали, доносећи собом плодове вјековног, друштвено-политичког прогреса. Поносити Римљани, цивилизовани Грци, богати Јудеји, трговци из Сирије, Индије, Арапске и Етиопије, као и уроЈјеници Египћани пријатно су се осјећали у тој богатој вароши и користили се многобројним преимућствнма, која је једино та варош и могла дати њима. Но није само материјално благостање подигло славу њену по читавом свијету. — Школе њене и академија 1 ), које су посјећавали ученици и млади „литерати" са свију страна свијета, још су више славу њену узнијеле. ГБене школе бијаху извор оног пространог и дубоког умног образовања, које се огледа у умном развићу њених многих знаменитих научника. Литература, умјетност и наука н све опо, што је предмет слободног образовања, — све се то у њима предавало, тако, да је Александрнја са знаеошћу својом утјецала јако п на сва позиија стољећа. ГЈод заштитом првих птолемејеваца и док римски јарам нпје помрачио блесак старе славе Алексаидријске, користила се у њој ученост грдном славом свјетском, старе философске системе достигле су под благотворним покровнтељством владалаца потпупи развитак С1 :ој. Идеје око себе младе ученике своје, одређене да им помажу, а касније да их у сиужби њиховој замијене. Познато нам је, да је апостолу Петру помагао одабран скуп ученика, од ко;их су нама познати св. Марко, св. Климент, Еводије и Лин. А само предање нак чува нам сномен многобројних ученика апостола Јована. иаиме Поликарпа и Папија, који су заједно с н.пме живјели у Евесу, гдје је он провео пошљедне године живота свога. >) О Александријској академији или музеју види Кетууаи'« Н1б1ог1са1 8кехсћеб, уо1. Ш. с. VIII.; такође АШеа Сћигсћ аш! 81а1е, р. 345. О стању цркве александрпјекч: види Хе\\!1:аи'н Агјаив еес1. ТТ1