Istočnik

Стр. 202

ИСТОЧНИК

Бр. 13

радошћу поздравио народ свог Месију, који би му се указао изненада лебдећи са висине темпла, као да силази с неба пун силе и величанства. Сотона хтио га је на то наговорити. Ствар је лака, рече он, осим ако Бог није заповједио својим анђелима, да те на руке приме. Ако си ти Месија, олакгаај себи свој задатак, засјени народ величанственим чином. Одговор Исусов уништио је врага и ноказао је, како Је он наопако тумачио ону велику ријеч пз Писма, која тако згодно обиљежава неограничену преданост Богу. Ма како рђав био пут, којим нас води Господ, ми ћемо ипак на њему наћи његове анђеле, који ће нас одржавати и уклањати нам све сметње. Но ако ми нас у нашој дрскости без потребе, бацамо у велике погибли, рачунајући на његову помоћ ради нашег избавл.ења, то ми онда искушавамо промисао Божји. Рђаве су такове радње, јер, или је она иотекла из осјећаја неповјерења према Богу, или пак из дрског самопоуздања. Искушење Христово развија се као какова драма. Послије призора у пустињи и на темплу слиједи призор на бријегу. Исус се препушта још један пут сназн кушачевој. Овај га носи на врх неког високог бријега и одатле показује му земаљска царства на све четири стране, и развија пред Њим њихов земаљски сјај. Сваки раден човјек посматра околину гдје ће он радити, са похљепом, да тамо подигне своје господарење! Тежња за силом јест уро^ена; она се надима и добија веће распрострањење са развијањем внших умних сггособности. ПГго је биће јаче, тим ће га више савла^ивати ова склоност. Ако се она уздржи у њеним границама, онда је праве важности, али ако их прекорачи и постане насиље, онда је порок. Послање Месијино могло би се рђаво разумјети у битном његовом карактеру ако би се мислило, да он није имао јаке мудрошћу просвијећене воље, да сав свијет придобије за вјеру на ЈБега и да људе поврати у јарам Божји. Алп не држи Он у својим рукама оштрицу материје него оштрицу духа. Не ће Он да оснује земаљско царство дјело насиља, тлачења и лукавства —- него царство небеско — дјело ослобођења, кротости, једнакости. Кад сотона показа Исусу, шта он држи за његово царство, покуша он, да Му ласка и у исто вријеме и да Га плаши. Он му је ласкао частољубљу, а плашио Га је предочавајући Му сву ону силу, коју ће Исус имати против Себе, ако је за Се не придобије. г Баво искушаваше Господа са сном о лажном месијанском царству, који занимаше уображење Јудеја, и чијој заносној спољашности врло се мало могоше оду~