Istočnik

Бр. 15

ИСТОННИК

Стр. 227

се пе може објаспитн, за што су учепици ставпли свога учитеља на мјесто измишљеве личности у оригиналном пзнјештају. Митска школа видп у томе само легенду. Она се врло напрезала, да пзнађе у Старом Завјету, п да докаже, на који су пачин први Хрншћани дошли до ове историје, н како су ју они окитили. Прво искушење у рају, искушење Аврамово, и искушење јудејског нароа,а у пустињи, требали су као образац бити за искушење Исусово у пустињи. Абстрактне идеје о противиостпма између Месије и његоког непријатеља морале су предстаиитп слику једпе борбе, гдје ће Христов непријатељ бити побје^ен, —- тако учи ова школа. А и басна је овоме у прилог, да је пустиња мјесто, гдје демонп бораве, а тиме означује позорницу, која је одређена за искушење. Али очевидна је немогућност у томе, да се — ослањајући се иа басну — драма искушења може у свезу довести са великим моралним идејама, које су у њој. (Свршиће се.) 1 Религијозно-моратгни листићи. Намијељено православној српској младежи и сваком Хришћанину. Превео и попунио: Јоваи Пехровић, свештеник-катихета и професор у Загребу. Бог ником дужан не остаје. Господу позаима, ко поклања сиромаху (Приче 19, 17). Како су дивне ове ријечи: „ Госиоду иозаима, ко поклања сиромаху говори св. Јован Златоуст (Вес. 7 о покајању). Ако Вог узима од нас у зајам, Он је — наш дужник. Не вјерујеш ли сиромаху због његове сиротиње — говори Бог; вјеруј Мени због мога богаства. Буди, вели, спокојан: ти позајмљујеш Мени. —- А што ћу, рећи ћеш, добити, кад позајмим Теби? — Занста, гријех је нравити уговор с Богом ; али слушај: Ја дајем теби више, него што ти хоћеш. Ти иштеш један на сто: а Ја ти дајем сто пута више." Тако је велико снисхо^ење Божје према нама грјешницима. Он, најзадовољнији и најблаженији, који даје живот и дисање свима, — да расположи наше грјешно срце па мплосрђе, Сам као да постаје спромахом, Сам прима оно, што ми у пме Његово дајемо сиромаху, и Сам обећава платити тај дуг стоструко. Један љубитељ сиротиње приповиједаше своме пријатељу за себе ово: „Био сам десетгодишњи дјечачић, кад сам једном чуо проповијед у цркви, што ко даје сиромаху, то прима сам Христос. Замислио сам се опда: како да то прима Христос, кад он сједи на небу с десне стране Бога Оца? Идем ја из цркве и видим: стоји сиромах у кошуљи, а