Istočnik

Бр. 16

ИСТОЧНИК

Ту је Његово Високопреосвештенство у име црквене општине Приточке поздравио кратком добродошлицом Стеван Новаковић, тежак из Притоке. Послије кратког одмора крене се Његово Високопреосвештенство пут Бихаћа, куд око 6 сати у вече стигне, гдје га чиновништво и грађанство без разлике вјере дочека упарађено пред градским парком, и послије кратког поздрава високи гост оде најпре у цркву, гдје га пречасни госп. прота Коста Ковачевић поздрави слиједећим говором: Високопреосвештени Владико! Мило ми је и радостан сам, да те и ове године овдје у овоме дому Божјем, кога си ти лањске године осветио и благословио испред свештенства и народа овога краја могу поздравити. Мило ми је и радоетан сам, велим тим више, што нам ти свети Владико и овом приликом долазиш са оном истом лањском намјером, да осветиш још један храм Божји у овом протопрезвитерату, у ком ће се појати св. литургија у славу и хвалу Цара небеснога — Бога свемогућега, који нам даје живот и смрт, и кога смо ми сви на земљи без разлике вјере и језика дјеца, о којој он сву бригу и старање води; мило ми је и радостан сам, јер нам долазиш да осветиш дом цара небеснога у коме ће се појати св. литургија за здравље и дуг живот цара земаљскога, нлшега узвишенога земље господара Франца Јосифа I. под чијом мудром и праведном управом ми Срби, јуначки и вијерни поданици његови, сретне и слободне дане проводимо, и који нас, синове поносне Босне и кршне Херцеговине све једнако љуби и потпомаже у нашим религијозним осјећајима; мило ми је и радостан сам, јер нам долазиш, да осветиш дом молитвени, у ком ће се појати св. литургија: за здравље наше родбине, за здравље наших духовних старјешина т. ј.: патријараха, митрополита, епископа и свега мирско!' и монашког свештенства, па свију наших пријатеља и суграђана без разлике вјере и нације, звања и занимања; мило ми је и радостан сам, јер нам долазиш да осветиш цркву нашу свету, у којој ће се појати св. литургија за здравље вока и тежака, трговца и занатлије, војника и царских службеника, путника и страдалника. Наша се радост удвостручава дакле, кад знадемо да си ти Високопреосвсштени Владико и ове године дошао осветити кућу, која ће бити дом мира и љубави, братства и једнакости, дом у коме ћемо слушати ријечи Христа Спаситеља : „Љубите друг друга љубите један другога." И наше весеље данашње заиста је оправдано, јер зар има ко, а да у радости буде жалостан ? Зар има ко измођу нас да не буде радостан кад помисли, да ми подижућп ове и овакове храмове Божје — подижемо с њима и углед себи самима, јер ће нам они служити као видљиви знак, који ће показивати свакоме странцу и намјернику, да нас има, и да ми овдје у овим крајевима живпмо. За то је велим радостан данашњи дан за свакога православнога Србина не само овога нашега котара, него и цијелога окружја нашега, јер ови храмови, који се у нашој околини подигну, јесу понос и дика свега српско-православног народа наше Крајине љуте. Високопреосвештени Владико ! У данима јада и чемера. у данима биједе и невоље, у даннма још онијем кад часловац бијаше сва наука најобразованијем Србпну Босанцу и Херцеговцу црква и вјера православна бјеше најјачи стожер, који нам не даде, да се од њега откучимо, који нам не даде, да се отуђимо од својих народпих обичаја, од милога