Istočnik

Бр. 16

ИСТОЧНИК

Стр. 247

с њим. ЕГајпослије стаде старац очајавати о спасењу Евлогијеву, и павши на земљу, мољаше Бога, да га ријеши јамства. И гле, он задријема и видје у сну пресвету Вогородицу. „Смилуј ми се Владичице!" — „Штожелиш?" пита га св. Богородица. Старац јој приповиједи скоју жалост. — „Не могу ти помоћи, ти мораш испуиити своју обвезу". Пробудивши се рече старац сам себи: „Макар и умријети морао ни онда не ћу отићи испред врата Евлогијевих", и опет се упути палачи велможиној. Но чим га спази Евлогије, одмах заповиједи робовима да га туку, и биједни старац сав рањав мораде се удаљити. Тужећи у души због пропасти Евлогијеве, жалећп, што је сам био узроком његове погибли, и неимајући прилике, да ствар поправи, отац Данило одлучи, да све препусти вољи Божјој, па да се удаљи у пустињу Египатску. Но тек што сједе у лађу, да дође у Александрију паде у тако очајање, да лежаше као мртав... Он задријема и поново види у храму свијетлога Васкресења прекрасно дијете, које га гледаше тако гњевно, да старац задрхта као лист на дрвету, и не могаше ни једне ријечи рећи у своје оправдање. „Је си ли ти испунио оно, на што си се обвезао!" запита га ошгро дијете и заповиједп двојнци авђела, да муче старца, привезавши га за дрво. И бијаху га жестоко говорећи: „Не спори с Богом, не ради дјела, која надмашују твоју снагу". На ово старац поново види царицу, моли је да му се смилује, и да моли за њега свога сина и Бога, љубећи његове пречисте ноге. -— Пази, рече му најпослије милостиви господ; не ради више тако. —- Еећу никада, одговори старац; ја молих Евлогију богатство, мислећи, да ће бити бољи; сагријеших, владшсо, опрости ми!.. Ослободивши старца, и он чује: „Иди повратићу Евлогија у сгаро стање!"... Пробуди се старац и препун непсказане радости, захвали Богу и пречистој његовој матери. Послије три мјесеца чује старац, да је цар Јустин умро; да је нашљедник његов стао гонити прсфашње љубимце; да су двојица од њих убијена, а Евлогије побјегао. — Међу тијем је цар одредио велику награду ономе, ко му донесе његову главу. Данил по |је опет у оно мјесто, гдје је прије Евлогије живпо. Спазивши га, гдје иде с посла, окружен сиромасима. хтједе му старац поћи у сусрет п поклонити му се, но Евлогије га задржи, и иољубивши му руке, позва га к себи на ужину. Ту се старац и Евлогије поразговараше. — Каменоломац му приповједи, како се повратио у отаџбину своју, како је сав иарод долазио, да га види и. да га по-