Istočnik

Бр- 17

ИСТОЧНИК

1Лгр. 261

на лаж и бјежати од ње као од живе ватре?... — Но рећи ће когод за што је Бог онда тако строго казнио лашце, а сад их не казни, ма да они сад лажу горе од оних ? За што ? — За то, што има други живот, т. ј. будући, који је одређен за награду дјела. Казнио је Вог и у овом животу неке за то, да л>уди виде, како је лаж мрска Богу и како се Бог гњеви на лашце. А ко за стално зна, да и данас остају лажи без казне? Многи трпе казну, али не признају, за што трпе казну. Често нас сна^е тешка, неизљечива болест, уз то надо^е губитак иметка, постиже нас несрећа за несрећом ... Шта је то, ако није казна Божја за нашу лаж? Рећи ћете: но ко може бити, да не слаже? „Ако не слажеш, не ћеш продати, и не ћеш купити, нити ћеш зајам добити" ... Изгледа. као да Бог тражи оно, што је немогуће. Та он, који зна не само то, што бива у свијету, него и то, што сваки од нас мисли, узаконио је: „нека је ријеч ваша: да, да; не, не; зар је та заповијед Божја — ствар немогућа? Или зар сам Бог меће том заповиједи запреку спасењу људи ? — Тако мислити, било би богохулство ... Дакле, испунити заповијед ствар је сасвим могућа. — Да, могућа је, и ми видимо, да лаже не живе на свијету баш срећно и да нијесу особито уважени код људи, већ они, који истину љубе. Истинољубац говори, и сви му вјерују: говори лажа, и нико му не вјерује. Ријени истинољупца нијесу сумњиве, потписи су стални, у раду је поуздан; лажа је и у ријечима сумњив, потпис му је несталан, у раду је непоуздан. Истинољупца сви воле, сви уважују, сви желе да с њим раде: лажу нико не воли, не уважује, сви бјеже од њега. И то је — само још у временитом животу; а чујте и за вјечни живот. Истинољубац је слуга Божји, јер је сам Бог истина: Ја сам иуш, истина и живот (Јов. 14. 44): лажа је слуга ђавола, јер отац и почетник лажи јест ^аво. Кад говори лаж, својв говори: јер је лажа и ошац лажи (Јов. 8. 44). Он је први био лаж и лагао је нашим прародитељима. Ево, за што се у Откривењу лаже броје међу псе, врачаре, блуднике, крвнике, идолопоклонике и гоне се из царства небеснога: на иољу су пси и врачари, и блудници и крвници и идолоиоклоници, и сваки који љуби и чини лаж (— 22. 15). За то, браћо, ако не цијените своје име и напредак у овом жнвоту, а ви у крајњем случају пожалите душе своје и одбаците сваку лаж, и говорите истину сваки са својијем ближњим (Ефес. 4. 25). Кад мислшп и говориш истину, тада се душа твоја сједињује с Богом, напуњује се свјетлости и весеља: а кад ум твој смишља лаж, тада душа твоја ностаје ропкињом ђавола, и испуњује се таме и туге. Кад уста твоја говоре истину, ти доносиш корист и себи и ближњему. Бог је створио уста твоја и језик твој за то, да ти прослављаш Њега: не каљај их нечистом лажи, већ их освећуј