Istočnik

Стр. 274

иоточни к

Бр. 18

шз: ЕЗБАЖЖ^Ж о. Старине манастира ГТакре у Славонији, тичуће се по нешто српске православне цркве у Босни и Херцеговини. У митрополији Карловачкој, ријетко је наћи парохијску цркву, у којој се не би нашла било каква стара књига са записима, било по неки спис из старијег времена, који су кадри да послуже као градиво за историју српске православне цркве старијега времена. Још више се тога градива налази по манастирима нашим. И ја се чудим, да нашим духовним властима не пада на ум, да упуте подручно свештеиство обојега реда, да оваку гра|ју прикупља и објелодашује, и тако је од скоре и сигурне пропасти сачува, по што су већ данас заииси ти и биљешке у старим књигама, и други списи, или поцијепани, или су поблиједили, или су од мољаца поједпни, с разлога, што су кшиге и списи похрањени већином по влажним орманима; а што ће тек за 20—30 година да буде, не смијем ни да помислим. Многи по историју српске цркве важни записи и списи, или ће нестати, или бар тако овјештати, да се с њих ништа не ће моћи прочитати, те ће тако многи и многи историјски догађај остати неоткривен и непознат потомству. Ја се већ неколико година бавим прикупљањем таквога градива. Гдјегод ме пут нанесе, и гдје ми се дозволи, пролистам старе књиге, и опажене записе с њих прибиљежим, знатније и важније списе и натписе са иконостаса препишем, и кад их у понеким нашим листовима објелоданим, мислим, е сам српској књизи учинио какву такву услугу. Ове ме године срећа задесила, да први пут походим манастир Пакру у епархији Пакрачкој. Нијесам је походио: просто да се протјем, него да њене старине проучим. Па вјере ми, нијесам лоше среће био. Намјерио сам се ту на једну књигу, коју је 1751. завео блажене памети епископ славонски Софроније Јовановић, и која би се могла назвати кроником истога манастира. У ту је књигу владика Софроније дао преписати све знатније списе, који се односе на судбину манастира Пакре, и који су се до њега у манастиру сачували, бојећи се можда да се овако историјско благо на засебним папирима написано не погуби; а и све догађаје послије њега, тичуће се манастира Пакре уводили су вриједни калуђери пакрански у исту књигу по хронолошком реду. Па у тој књизи међу гра^ом, која се како рекох специјално тиче судбипе манастира Пакре, нашао сам ја помијешано и нешто