Istočnik

Стр. 518

Бр. 20

нас, који га се бојимо, и избавпће иас од сваких биједа, зкалости и напасти, и повешћо нас нутем спасења к блаженој вјечности. Амин. 1 1о Г у СКОМ; Лриг, 1898. Григорије А. Николић, парох.

Ријеч двије родољубима на оцуену*). I. Управа српске Књижевне Задруге у Био граду, кад је повјерила Српској Штампарији у главни комисион пријашња и редовна своја књижевна издања, да Српска Штампарија врши ту културну мисију у овамошњим крајевима АустроУгарске и Босне и Херцеговине, — имала је на уму да тим отклони про.преке, које су јој често у отпремању књига из Јзеограда на путу стајале. Те пррпреке, а и разни други узроцп, због којих се нијесу могле сваки пут задовољити потребе овамошњих чланова задругиних, —• доста су допринијеле, да су задругина књижевна издања у овамошњим крајевима у незнатном броју међу чланове била рагаирена. Међутим по многом чему ми имамо овдје много пространије земљиште за ширење српске књиге, него што напт прекосавска браћа имају. Па ипак код њих Српска Књижевна Задруга постизава сјајан успјех, а код нас, на жалост, као да је нека зачмалост и мртва меланхолија завладала, те мјесто да идемо напријед, ми или натрат корачамо или остајемо ондје, гдје смо и прије били. Тој жалосној појави, која од нас самих долази, позвани смо да ми и сами на пут станемо, ако хоћемо да не претрпимо пораз са нашег немара пред народима од нас много културнијима. Прилике у којпма данас жпвимо, изискују од нас да се културно наоружамо, ако ћемо сигурније да ступамо у нашу цриродну » борбу за оистанак .« У тој борби биће наша побједа тек онда, кад будемо сваки рад започињали са разумијевањем и памећу, и кад у послу нашем не будемо вјечити ученици, а често пута н искушеници и паћеници. Управа Српске Књижевне Задруге стара се да нам пружи све те услове у дивоим својим издаљнма, само треба да се њима и користимо: треба да прегне сваки у кругу свога рада свима силама, да ове задругине књиге, које су од неоцјењене вриједности, продру што више у наш ерпски иарод, који је дужан да их својски пригрли. Тим ћемо. ако не баш премашити, а оно бар прнближно достигнути онај број чланова, који наша прекосавска браћа имчју. Узмемо ли, како доста скучен простор имају „Ма<;1са Нгуа^зка" и „8г. Јегоп1гакко Бгиб^о" — које свако за се броји преко 11.000 чланова — па кад упоредимо тај број са бројем чланова наших каижевних друштава: „Матице Српеке" и „Српске Књижевне Задруге", онда нас мора дубоко у души забољети, што тако и ерпски народ не пријања српској књпзн, и ако су нодједнаке прилике и у једних и у других. А та нас рана тим јаче боли кад видимо да број чланова хрватских књижевних друштава с дана у дан повећавају Срои, који јатомице тамо врве, а на своје рођено заборављају, или пак дјеломично баце и овамо по коју мрвицу, тек да покажу да су и они Срби, како се у приликама повољним за властити им интерес и какав маснији залогај, не би и на њих заборавило. Хоће да су ту на домаку. Дли од таквих ми немамо шта очекиватп, нити се чему надати. Добро ће само бити да их знамо који су. Уза све то, ипак има још код нас и родољубивих прегалаца, којима морални и материјални наиредак нашега народа на ерцу лежи; има људи, који приносе жртве на олтар српске просвјете; има људи који ближње своје благим ријечима упућују и одушевљавају да не клону у овим озбиљним данииа, у којима знање *) Српска Штамнарија у Загребу, као Главни Комиеионар Српеке Кљижевне Задруге послала нам је ради публикације ова два чланка. Важност предмета и иатриотска тенденција ових чланака оправдано очекују од нашег народа, да им се повољно одазове, за то их и ми иајшоилије џреиоручујемо цажњи и одзиву наших штованих читалаца. у ц ст «