Istočnik

Бр. 21

Стр. 325

ријечју својих пророка. ГГрема оваким откровењима било је у дужности јудејских власника не да се преииру, или да буду равнодушни, или да не вјерују, него да се потчине и да вјерују. Омаловажавање или гоњење посланика Божјих значило би самог Господа Бога омаловажавати или гонити. Исус наведе иримјер од Јована, јер је успомена на Јована у народу била још жива у ком је Он тврдио, да је овај пророк од Бога непосредио био овлаштен, а Он ово тврђагае с обзиром на себе самог. Ко је Јовзна створио? Ко га је довео у пусгињу? Ко му је дао власт кртћавати, покајање пропопједати, и оглашавати приближивање царства Божјег? Првосвештеници и учител>и закона ? Никако! Дух Божји дјеловао је у њему, и против Духа Божјег нема никаква ауторитета. Требало је дакле Јовану вјеровати, слушати га и слиједити га. Власници у Израиљу бијаху псгријешили. Исус их овако укори: „ПЈта вам се чини? Човјек неки имаше два сина; и дошавши к првоме рече: сине! иди и ради данас у винограду моме. — А он одгокорајући рече: не ћу; а послије се раскаја и отиде. — И приступивши к другоме рече тако. А он одговарајући рече: „хоћу". Али не оде. „Који је од ове двојии,е" питаше Госиод чланове високог савјета „испунио вољу очину". Они одговорише: „први". Он им указа основ њиховог сопсгвеног начела, и додаде: „Заиста вам кажем, да ће царинпци и блуднице прије вас ући у царство Божје. Јер дође к вама Јован путем праведним и невјеровасте му, а цариници и блуднице вјероваше му; и ви по што видјесте то не раскајасте се да му вјерујете. Нападнут својим непријатељима Исус на овај начин одби њихове нападе, и збуни их. Он са своје стране нападе, и са божанским ауторитетом укори их због њиховог невјеровања и њиховог зашљепљења. Тада се Он окрену народу, и, по што је ове прваке свештеничке сматрао недостојним да чују истину, објави Он свима који ту бијаху једном новом примјеном, ко је Он., од куда Он долази, какав задатак има Он и какво одре^ење. Прваци чуше то тако^е. „Бијаше човјек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, и отиде". „А кад се приближи вријеме родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове". „И виноградари похватавшн слуге његове једнога избише, а једнога убише, а једнога засуше камењем".