Istočnik

Стр. 366

источник

Бр. 22

дакле у том кругу година т. ј. 532 године, празннци па и Пасха, пашће у исте дане у години и зове се индиктојон. Године мјесечевог круга стари су називали, као што споменусмо, златним бројем, јер су га увијек биљежили златним словима, држећи да је неиромјенљив. Али се послије доказало да баш није сасвим тако. Наиме, мијене се мјесечеве не понављају баш управо послије 19 година, него за 1 ] / 2 сат раније, што у 304 гпдине износи 23 сата и 21 минут, дакле скоро читав један дан, те тако мјесечеве мијене наступају са читавим једним даном раније, него што вели Метонов циклус. Ово одступање је у 1852. години, рачунајући од Бикејског васељенског сабора, износило 4 дана, а сад скоро 5 и по дана. По свему дакле овоме, разлика је изме^у јулијачске године и григоријанске та, што је ова прва са скоро 13 дана дужа, а и подаци јој при рачунању мјесечевих мијена показују 5 до 6 дана више. Но ни григоријанска година не одговара баш на длаку тропској звјездарској години, него је од ње дужа за 26 секунада. Од ових 26 секунада ће за 3200 година бити 1 дан, и опда ће та година бити преступиа, као и 6400, а и 9600 година, а то је, као шго видимо врло далеко. Даље разлика је изме^у те двије године јулијанске и григоријанске та, што 400 јулијанских година, по горе наведеном, износе 146.097 дана 26 минута и 16 секунада, те су по томе 400 јулијанских година са 3 дана дуже него 400 григоријанских година. За то се по Григоријевом календару сваких 400 година узме мање по три преступШ1Х година, иего што их има у јулијанском календару. По јулијанском календару у сваких 400 година нма 100 година преступних, а 300 простих; по григоријанском календару пак у сваке 400 година 97 су преступне, а 303 просте године. По јулијанском календару, као што наспоменусмо, свака је она година преступна, која је дјељива са 4, па према томе је свака секу-. ларна (стотинита) година преступна, док напротнв по григоријанском је свака секуларна година проста, осим оне која је дјељива са 400. Сад да видимо каква је разлика при одре^ивању еиакгаа. Епакта је грчка ријеч и долази од глагола. елаугГу = привлачити себн, мамити себи, и значи суму оних дана, с којима 365 дана у обичној години надмашују 354 дана мјесечеве године; или епакта показују колико је дана протекло између пошљедњег новог мјесеца у једној годиеи и првог јануара идуће године; или може се и овако дефинисати : епакта значи број оних дана с којима је једна сунчана година дужа од 12 мјесечевих мјесеца. Један синидичан мјесечев мјесец дана траје у средњу руку 29 у 2 даиа, за то су и мјесеци мјесечеве године од 29