Istočnik
Стр. 36
источник
Бр. 3
етовој, јер су завадиде и разбратиле гг.епа чеда, али су индиректно помогле развитку црквепога пјесншита и музике. Аријевци. Аполинаријевци, Евхити и многи други јеретици пјесмом ширише своје лажно учен>е, те хришћански оци морађаху чупати чистоту православл>а, и задржавати вјерну дјецу своју у спојој цркви, да не одлазе у јеретичке скупове, намамљени лијепим, привлачним и хармоничким, јеретичким пјесмама. Од свију је највише за православље учинио и најзнаменитији пјесник тога доба био: св. Јеврем Сирин, „цитра св. Духа". Он се родио у Низиби у Месопотамији по свој прилици око 306 Тадашњи учени епископ низибијски Јаков учио га је књизи Божјој. Јеврем је вазда био уз епископа, који га је водио са собом и у Никеју год. 325, Већ 338. налазимо Јеврема у Едеси у Сирији, гдје је прво развио дјелатност своју, основавши у Едеси ппсолу, која је тада на великој висини била. Као младић био је бујне природе, хитар и нагао, но искусивши таштину овога свијета повукао се живећи монашки и проводећи живот у непрестаној молитви, да га Вог помилује и опрости му учињење гријехе, да буде милостив, кад по други пут дође судити живима и мртвима. 0 њему као пјеснику црквеном пише његов сирски животописац: „Св. Јеврем знајући добро, да Едешани љубе музику и пјевање, желећи их одвући од свјетских и раскалашених игара и плеса, устројио је у својој цркви кор од дјевојака и научио их је појати пјесме о ро||ењу Христовом, тсрштењу, страдању, васкрсењу и вазнесењу. Тим пјесмама додао је он и друге у част мученика, о покајању и другим тајнама и пјееме на погреб мртвих. Позната је његова молитва: „Господи и кладмко животд /иоегш", која се уз велики пост много чита и употребљава у цркви при молењу. Филарет му у „житијама" приписује и молитву на вечерњу: „ЊсккернаА, неЕлазнад" дочим је она у часловцу написана као молитва „Пшл л!она^ ижитми тргетУдм". „Јеврем би", вели његон животописац, „стао у сриједу међу дјечаке и дјевојчице, и као Богом задахнути пјевац учаше их музикалним напјевима и законима појања". Сирска школа цвјетала је до У. в., онда је појање ирешло у грчке руке на грчком језику.
(Наставиће се.)