Istočnik

Бр. 3

источник

Стр. 39

штенички сталеж, са морално-пропалом и поквареном дјецом врло гакодљив и има рЈјаве пошљедице. Према реченоме сасвим је појмљиво^ што црквене поглавице настоје, да свештеничке кандидате васпитају у семинаријама, одијељено од покварене младежи и завода, у којима владају антихришћанска начела. Свештеничка сталеж има одличноидеални карактер и захтијева толико самоодрицања, оданосги и пожртвовања сопствене воље, да само од свијета и свјетскијех утјецаја одијељено васпитање у стању је, да приправи свештеничког кандидата за оно, што треба да буде. И ово одијељено васпитање свештеничкијех кандидата мора се из ране младости почети, јер: „ Добро је човјеку носити јарам за младосши своје" ! ). ЈЈаспитати свештеничке кандидате без семинарија, значи: уводити коруицију у свештенство. Семинарије и њихово васпитање имају тако^ер од стрдне непријатеља много приговара, а сви се ови приговори у главном могу свести на шљедеће тачке: 1. Обично се каже, да по правилу из оваковијех завода излазе људи, који су за практичан живот сасвим неспособни. Узрок ове неспособности, тврде противници, јесте недостатак самосталности, пошто се обично овакови људи још из дјетињства другима воде. 2. Даље се каже, да се у оваковијем заводима над младим људима врши насиље, они се присиљавају, да се посвете свештеничкоме сталежу, за који нијесу позвани, за који немају воље, ни љубави и кога тешкоће и дужности још добро не схваћају. 3. Напошљетку, противници тврде, да се силнијем религиозним вјежбама, које су на оваковијем заводима обично прописане, дјечија религиозно-морална чуства угуше, отупе и да се касније у животу код њих порафа формалност , која често пута води лицемјерству. Из овијех приговора излази, да противници семинарија не познају њихово устројство, а још мање начин вођења и управљања истима. Из њих, просто рећи, говори гњев против хришћанства и његових расадника. На овај начин побио је најбоље све приговоре противника против семинарија и њихова васпитања — Тајнер 2 ). Напошљетку морамо и ми признати, да је вођење и управљање духовнијем заводима врло тежак посао, и да је за то потребна велика вјештина, опрезност и мудрост. Дли ако поменути заводи стоје под управом човјека, који показује особиту љубав према младежи, који

*). Плач Јеремијин: 3. 27. 2 ). Тћегпег, „(ЈевсМсћЈе с1ег ртвШсћеп В11с1ип^8апв1аНе:п и , Машг 1835.