Istočnik

Стр 126

ИСТОЧНИК

оваково виђење: један прекрасни младић, сишавши с неба, држагае у руци три вијенца: један златни, други од дијаманта, а трећи од цвијећа бијела и црвена. Св. Андрија, приступивши томе младићу, рече му: „Продајеш ли ти те вијенце? Ма да их ја не могу купити, али ме ти овдје причекај, док ја одем и кажем мому господину, и он ће ти дати за њих толико злата, колико хоћеш." Па што ]е одговорио млади ? „Вјеруј мп, драги, да ми донесеш злато свега свијета, и онда не бих дао ни теби, ни ком другом, ни једнога цвијетка." — Чујете лњ колика је цијена свију свјетских блага: они нијесу вриједни једног рајског цвијетка! Али, о младићу дивни! зашто је код тебе тако скуп један цвјетић рајски, да нећеш за њега узети ни сво свјетско благо ? Одговори младић: „Зато, што цвијет рајски има таку красоту, коју ум човјечији схватити ни језик изрећи не може. Он има моћ, која развесељује, јер својом красотом и неисказаним мирисом тако развесељује срце човјечије, да кад би човјек увијек у њега гледао, он не би хтио ни јести, пи пити, нити би осјећао икакву болест на себи; уз то цвијет тај не вене, већ увијек цвате." — А погледајмо на богаство овога свијета, — има ли оно таку моћ, као овај рајски цвијет: не вене ли и не губи ли своју красоту? и да ли заиста развесељује човјечије срце? Развесељује, али само за кратко вријеме, а наноси велику жалост на дуго вријеме. Кому оно вели апостол: Ходише ви сад богаши, илачите и ридајте за бвоје љуше невоље, које иду на вас. Богаство ваше исшрухну, и хаљине ваше шједоше мољци (Јак, 5., 1 — 2). Сада знај сваки цијену свјетскогд богасга: оно, није вриједно једног рајоког цвијета. —- покушајте да дознамо цијену душе човјечије — хришћанске. Ако је један рајски цвијет тако драгоцјен, да се богаства цијелога свијета не могу њим сравнити: то је тим већа душа човјечија, ради које насади Бог рај и украси га свима красотама. Цијена душе човјечије иста је, као и цијена крви Сина Вожја; јер св. апостол говорч: проиадљивим сребром или злашом не искуписте се . . . пего скупоцјеном крвљу Христа, као безазлена и пречиста јагњета (1. Нетр. 1. 18—19). Мјери крв Сина Вожјега, оцијени и чудеса, страдања, крст и смрт, — тада оцјењујеш н душу. Нека сваки расуди, по којој је цијени сам син Божји оцијенпо душу човјечју: више неба, више анђела више престола свога божественога и цијелога небеспога царства; јер ради ње, оставивши све то, сиђе на земљу, ради ње не поштеди Себе, душу своју полази за њу на крсту . . . Тражи гу цијену души човјечијој. Најпослије, што је корисније — душа или овај свијет? корисније је то, што је дуговјечније, чим се дуже можемо користити, што ће нам најдуже трајати. Но да ли је кому позпато, како се дуго можемо користити свијетом