Istočnik

Стр. 140

источник

Бр. 9

грјешницима и заблуђелима, као душевно болеснима, који осјећају потребу помоћи. ЈБубав према ближњима могу имати и незнабошци, но љубав према онима, који гријеше против нас или против Бога, јесте особита одлика Хришћанина. Та љубав има веливу силу. Никакве пријетње и застрагаивања, никакве казнене мјере не могу тако утјецати на поправљање грјешника, као љубав испуњена милосрђем спрам палих. Она оживотворава душу грјешника топлотом својом, неда јој да очврсне у упорству грјеховном, она омекшава душу и приводи је скрушености . . . Ко од нас није испитао на себи, какву благодатну силу има на унутарње умирење дружевно саосјећање и састрадање за вријеме буре грјеховне и терета душевнога? На против за душу, жалостима препуњену, једна капља огорчења бива тешка. По овом управо, када човјек, прожман сазнањем своје грјешности, види око себе само хладно неосјећање, презрење и шта више злурадост, он и нехотице пада духом, и, губећи наду да поврати пређашњи положај свој, тоне све више и више у калу грјеховном. Када би у тим тренуцима свога грјешнога пада човјек сусрео пријатеља прожмана и пуна љубави и састрадања, који би му чистим срцем рекао ријеч уразумљења, то је могуће, с вјероватношћу, казати, да не би била бесплодна пријатељска ријеч за поправљање грјешника. Христос Спаситељ, дошавши на земљу да нађе и спасе грјешника, био је правим и истинитим пријатељем цариника и грјешника, долазио је с њима у блиски одношај с том на име цијељи, да их исправи. Мили су били Њему врли ученици и слушаоци божанственог ЈЊеговог учења, но нијесу били туђи РБеговом срцу, пуном љубави ни упорни грјешници, упорни у својим заблудама и у свом непријатељству истини. На те упорне и заблуђеле Он је гледао као истинити небесни љекар; примао је Себи душевно болне и све оне, којима је душа осјећала потребу божанске помоћи Нзегове. И, заиста, такав одношај ЈБегов према њима био је узрочником поправљања њиховога! За примјер нам томе служи споменути у прочитаном јеванђељу цариник Закхеј. Кротак и пун љубави однос Христов спрам њега не само да га сили на поправљање, него шта више одушевљава га да изрече велики завјет свој: „ево иола имања свога сиромасима, и ако сам кога занио, вратиЛу онолико четверо (Лук. 19, 8). Ево како је кротко и милостиво опхођење Спаситеља уразумило и спасло цариника Закхеја! Па поучимо ее из овога и ми, како нам се ваља односити спрам заблуђелих и грјешних. Цијељ је хришћанства: поправљање људи, на тој цијељи треба да су управљени сви напори и тежње Хришћана, који се у братском савезу налазе. По овоме старајмо се по мјери сила својих о браћи нашој, која гријеше, Топлотом љубави своје гријмо њихово окорјело срце. кротком ријечи поучења и уразумљења приводимо их покајању и поправљању, добрим својим животом указујмо им пут врлине. А највише кротким и дружевним опхођењем, придобијајући повјерење њихово, склањајмо их да промиЈену свој грјешни начин живота. То ће нам прибавити вјечна блаженства и милости Божје, јер св. апостол Јаков говори: ако ко од вас зађе с иутаа исгпине, и обраши га ко, нека зна, да %е онај, који обраши грјегиника с кривога пуша његова, сиасти душу од смрти, и покриши мноштео гријеха (Јак. 5, 19—20). Ево награде ревнитељима о спасењу ближњих својих! Па ревнујмо за овим! А Господ, ради славе Свога светога имена, никада нас не ће оставити без своје помоћи и благодати. Амин.