Istočnik
Бр. 11
ИСТОЧНИК
Стр 165
Религијозно-морални листићи. Намијењено правосдавној српској лладежн и сваком Хришћанину. Превео и попунио: Јован Петровић, свештеник-катихета и професор у Загребу. За што поштујемо св. Иконе. Св. мати наша, црква православна, заповиједа нам да не само имамо и свето чувамо, већ и достојно поштујемо св. иконе Христа Спаситеља нашега, Његове пречисте Матере и осталих Светитеља, које је црква одредила да поштујемо; ми смо дужни клањати се њима не као Богу, већ као светим изображењима Христа Бога и Нзегових св. угодника. Ево што вели опредјелење св. седмог васељенског сабора: „ко назива св. иконе идолима —• тому анашема, анатема, анагиема!» Св. оци наши овако суде о св. иконома: чест иконе прелази на онога, кога она изображава; ко се клања тај се клања ономе, ко је на њој изображен или насликан. Приведу св. Стефана безбожному цару Лаву Исаврјанину, који му заповједа, да ногама погази икону Спаситељеву. Св. Стеван заиште златни новац с ликом самога цара, и запита: чији је то лик? —• Одговорише му: без сумње царски. Тада св. Стефан пљуну на лик, баци га на земљу и стаде ногама газити. Цар се разгњеви, а и сваки околостојећи негодоваше: но св. муж смјело им рече: „гле, како право мислите, ви безумници! Гњевите се на мене зато, тто сам погазио образ земаљскога цара вашег, који је ипак само прах и пепео: а како да се не гњеви на вас Цар царева и Господ господара, кад ви газите лик Нзегов и ЕБегове пречисте матере? Што нећете а,а се чини вама немојте ни ви другоме чинити". — Ми волимо и с љубављу цјелујемо и чувамо слике милих нама особа : родитеља и пријатеља наших; а како да не цјелујемо св. иконе Исуса Христа и светитеља Божјих? Св. Јован Златоуст љубио је св. апостола Павла и увијек је имао његову икону уза се у својој ћелији; волио Јаков свога сина Јосифа. и с каквом је љубављу гледао ону његову крваву хаљину!.... Погледајте, како вјерна супруга брижљиво чува слику свога мужа, који јој је отишао од куће у далеки свијет; како ужива у милом јој лику његову, с каквом га њежношћу притискује на груди! Ето тако и мила невјеста Христова, мати наша св. црква православна, сјећајући се милога јој лика Господа и Спаситеља свога, који се узнио на небо, поштује Шегову св. икону, и гледајући у њу подиже ум свој к Првообразу, говорећп са св. апостолом Павлом: „виж8 оуво ићигк |дкш зерцлломту к н гаданТи, тогда же 8 еижд 8 лицм ^ т * кт * ииц В". Тако правн хришћанин, који љуби Господа, обучен сам у тијело, тражи јединства с милим му Господем кроз видљиво његово изображење, и Господ,