Istočnik

ДУХОВНИ лист ЗА ЦРКВЕНО-НРОСВЈЕТНЕ ПОТРЕВЕ СРПСКО-ПРАВОСЛАВНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ.

Год. XIV Сарајево, 15. јула 1900. Бр. 13 ВЛАСНИК: ЊИХОВА ВИСОКОПРЕОСВЕШТЕНСТВА СРПСКО-ПРАВОСЛАВНИ БОСАНСКО-ХЕРЦЕГОВАЧКИ АРХИЈЕРЕЈИ. УРЕДНИК: ИЛАРИОН РАД0НИЋ, ЈЕРОМОНАХ.

ОСлике из историје црквенога пјесништва и музика у православној цркви*). — Јеромонах Владииир Боберић, гимн. катихета. [Са] »јево.ј (Наставак ) Примјена ст. јелинске музике за хришћанску појезију, Овај закон и система стире грчке музике бнла је позната оцима цркве, те је примјенише на појезију хршпћанске цркве. Још много прије папе Григорија Днојеслока и св. Јована Дамаскина увео је у миланску цркву св. Амвросије прва четири грчка напјева или гласа^ које је он назвао главнима или аутепшичиима; к овим гласовима додао је доцније папа Григорије другнх четири, које је назвао изведенима или илагијалнима. Обојнца имају за црквену музику западне цркве врло велике важности. Особито рад Григоријев имао је дуга и велика утјецаја; тБегово појање (сапШв дге^опапив) рашнрило се свуда по за. паду, ушлс је у општу употребу, постало је утврђеним појањем (сапШз бгшиа) за западну цркву. Његов апГЈрћопапиш била, је књига од таке важности н велике употребе као код нас октонх.

*] У овом чланку у броју 11. поткрале су се ове погрјегаке. које треба овако исправити; На стр. 163. у 18. реду од горе стоји: сшиочне треба ошиочиие; на истој страни у 8. ретку од доле мјесто његоеој треба њиховој ; на истој страни у 1. реду од доле мјесто славио треба славила. На страни 164. у 7. ретку од доле мјесто сшалих треба старих\ у 6. реду од доле мјесто школе треба шкале.