Istočnik

Бр. 15

ИСТОЧНИК

Стр 239

Штстогодишњица Јована Гутеиберга. 12 (25) јуна прослављена је у Мајнцу, мјесту рођења Јована Гутенберга, проналазача штампе, петстогодишњица његова рођења. Прослава, која је неколико дана трајала, обављена је најсвечаније. Заступљене су биле тако рећи све земље и државе. Том приликом одржан је конгрес журналиста и кљижевника, а отворена је и изложба, на којој је изложена историја штампе од почетка па до данас. Хришћанско богослузкеље у Абисинијн. Како „Душеполезное ЧтенГе„ јавља у служби код Абисинаца преовлађује поглавито пјесма. Читају се само Апостол и Јеванђеље, а часови, псалми и катизме не читају се. Што се тиче самога пјевања, оно је монотано. У почетку је тзв. 8о1о' затим сви појци то исто у глас поје уз снажну пратњу литавра и добоша, аплауза и лупање ногама о земљу. Службе се п) старом типику обављају сасма тачно. Литурђија имају 14. У мјесту Шоа служе се 28 разних литурђија. На Господске и Богородичне празнике служе се Спаситељева и Богородична литурђија. У највећој је пак употреби литурђија св. апостола Јакова. Богослужење ее обавља на квасном хљебу; вино се нарочито зато примјеша — због јаких врућина — те је жућкасте боје, густо и слатко. Народ слуша службу са великом пажњом и побожношћу. Када се дари већ пренесу на часну трапезу, нико несмије из храма удаљити се. Тајне су као и наше. Символ вјере читају без Шо^ие. Врше обрезање, које се сматра не као обичај црквени но као свјетски, пошто је оправдан хигијенским потребама земље и становништва. Наравствеиост даје дуг живот. „Гласник православне цркве" допоси ову занимљиву биљешку. Од свију разних задруга и вјерских пристолица најдужи је средњи вијек код тзв. Квакера бар у Енглеској. Од 1812. год. они редовно штампају потпуну листу свију својих чланова што умру. Г. 1897. умрло је 170, а по рачуну излази да је један живио у средњу руку 60 год., 8 мјесеца и 4 дана, то је највећа цифра, која се до данас достигла у статистици дужине живота, 1896. год. износила је та цифра 60 г. 5. мјес. и 11 дана. Како је средњи вијек опћег становништва у Енглеској око 35 год. онда је дужина живота код Квакера необична, и може се објаснити само чистоћом живота, вјерноћом и штедљивошћу, што долази од њихове велике наравствености, која има свог корјена у јагеом религијозном животу. Секта квакерска нарочито се одликује хришћанским милосрђем и доброчинствима. Свештеиство и образовање на свенаучиштима. У Њемачкој, поглавито код протестаната, влада увјерење, да је за свештенпке најбоље образовање на све научиштима, Но противу овога увјерења јавља се сада нова једна струја, наиме шљедбеници те струје веле, да карактер и уредба тога свеучилишног образовања не ирипрема људе за оне дужности, које они на себе као свећеници примају. Над свештеничким подмлагком нема на немачким свенаучиштима никаквог надзора; они обично прије примања свештеничког чина проведу неко вријеме као љекари, правници и т. д. па тек цослије полажу богословске испите, те постају свештеницн а то је од велике штете и за цркву и свештенство, јер се тиме добивају служитељи олтара Божјег без вјерског ентузијазма и одушевљења. Стога је мишљење људи тога новог покрета, до у мјесто што се баве испитивањем: шта је то истина, да се свештенички кандидати лате читања и изучавања дјела св. отаца и бољих хришћанских нисаца. Њих ваља упутити, да позитивне хришћанске истине добро