Istočnik

Отр. 286

источник

Вр. 18

освети радост нашу. Ето тако је Бог близу нас, и наша срца близу Њега: тако ми стојимо са страхопоштовањем. захвалношћу и љубављу у светој вези с Њиме. 2). Гдје је тај осјећај близине Божје, ту је и радосна ревност у својој служби, поштован.е Његове воље и неуморно дјеловање за намјере Божје. Поглед на Бога осокољава и јача нас у добру. Срце је само кадро Бога обожавати и радовати се што иснуњује Његову вољу. С тога се без вјерне послушности Богу не може ни замислити свеза с Богом. Таквом вјерном послушношћу према Богу нарочито се преузносила свеза Исусова с Богом. Дзх и отеца едино есл»д. рекао је Он у овом смиелу :ј а не тражим своје части; храна се моја у томе састоји, што исиуњавам вољу Онога, Који ме је иослао, и вршим Његово дјело. Шта је друго био цио јаван живот Исусов, него дјеловање за оно, што је Бог хтио испунити ? Како је Он угледао баш у том послушном дјеловању биће своје везе с Богом ? Како је Он био непоколебиво вјеран томе великом позиву ! Он је остао , хвали се св. Петар с њиме, Богу послушан до смрти на крсшу. И у духу тог непоколебивог испуњавања воље Божје вели један други апостол: Ко ће нас раставити од љубави Божје. (Свршиће се.)

Р а з н о. Почетак XX. стољећа. — Почетком ове године готово у сваким новинама и у сваком часопису претресало се питање о почетку XX. стољећа. Једни су тврдили да 1900. годину треба сматрати почетком XX. стољећа, а други 1901. годину. Нема спора, да је мишљење других правилније, али само у том случају, ако узмемо да је наше бројање година правилно, т. ј. ако узмемо да је од рођења Христовог до сада прошло заиста 1899. година. Но да би се ово правилно ријешити могло, врља тачно одредити, које се године родио Исус Христос. Стари оди и црквени писци као : Јустин Мученик и Тергулијан говоре о томе неодређено, те се и година рођења Хоистова не мозке тачно одредити. Јасније о томе говоре: Иринеј еп. лионски, Климент Александријски, Јевеевије и др. Годину рођења Христовог они односе 751. а. и. с. т. ј. од основања Рима. Али у половини VI. вијека римеки абат Дионисије Мали шшустио је Диоклецијанску еру и узео је 754. од оеновања Рима за годину рођења Христова. Дионисијево бројање година примили су сви хришћани, те је према њему прошло од рођења Христова 1899. год., али оно није правилно, него је правилније да се рођење Христово однесе 751. години. За потврду овога имамо осим поменутих писаца и доказе у Јеванђељу. У Матејеву јеванђељу (гл. П.) и Лучину (гл. I.) тврди се, да се је Христос родио у дане цара Ирода (Ирода Великог), који је по свједоџби Јосифа Флавија, владао 37 година, и то од 714.—750. године а. и. с. Он је умро 750. године на 8 дана пред Пасху и одмах послије мјесечевог помрачења. Мјесечево помрачење било је за вријеме Ирода између 12. и 13. марта 750. а. и. с., а Пасха те годнне била