Istočnik
Стр. 334
источник
Вр. 21
8 из Азије 5 из Америке и 1 из Африке. Све то бијаху научници, професори, свештеници, равини, будисте и т. д. Декан богословског факултета у Паризу, познати представник „модернога богосдовља" Ог. Сабатје, реферисао је о историји библијске критике са гледишта либералнога, а професор из Будимпеште говорио је о исламу и парсизму. Но од највећег интереса био ]'е реферат о статистици религија у години 1900. Тако према том реферату има у Европи 3^0. мил. Хришћана, до 7 мил. мусломана, 6 мил. Јевреја и 2 мил. незнабожаца. У Америци, која је скоро сва хритћанска, заузимљу једну половину римокатолици, а половину протестанти. У сјев. Америци има своро и читава једна епархија православних. Дивљих племена, који у незнабоштву живе има на 2 мил. душа. У оцејанији има х / 2 мил. хришћана, а на Филипинским острвима 8 мил. Остало су мухамеданци и незнабоаци. Сјеверни дио Африке искључиво је исламеки, са изузетком нешто Хришћана. Центрум Је такође исламски и идолопоклонички, и тек на југу овладало је Хришћанство. У опште може се рећи, да је религијозна статистика Африке слабо развијена. То се донекле може рећи и за Азију. Једно је познато да_ у Индији од 300 мил. становника, 217 мил. су браманци. Мухамеданаца има до 60 мил. Осим тога 7 мил. будиста, 3 мил. хришћана и 12. мил. идолопоклоника. У Китају на 390 мил. становника има само 1 мил хришћана, и 21 мил. мухамеданаца. Остали исповиједају култ предака, а конфучијансгво је лична религија императора. Број Хришћана на читавоме свијету, порастао је за пошљедњих 10 година од 477 мил. на 555 мил. Јудејство од 7 на 8 мил. А ислам се такође знатно умножио на неких 200 мил. Ио рачуну референта Фурнијеа, свега становника на земаљском шару има данас 1.550 милиона, међутим год 1810. било је свега 680 мил. Према овоме видимо, да је од читавога рода људскога тек само Ј /з хришћанска, а остале двије трећине, дакле читава милијарда душа, искупљених Госпо. дом нашим Исусом Христом, још сједе у тами и сјенци смртној.
Драго нам је овим путем истину признати, да код Вас наручену „Плаштаницу" коју сте нам на чисто свиленом мару тјело Христово и четири евангелиста по Српском Правосл. типу масном бојом израдили и на истом мару слова и унаоколо шаре златом вјештачким начином слободном руком управо јединствено извели, па је златним ширитом, ресама и кићанкама врло богато и укусно украсили, које само у Вас тако како желисмо могосмо добити, које нас таковом израдом подпуно задовољисте, на које то и јавно признајемо и на вашој тачној изради лијепо захваљујемо
Јавне благодарности.
Поштованом господину Луки К. Алексијевићу трговцу црквених утвари
у Новом Саду.
Дервенти, на Марков дан 1900 год. Из српско православне цркване општине:
Е. С. Поповић,
Предсједник: Јово Бовачевић.
Благајник: Јаков Тасовац.
парох: