Istočnik

Бр. 22

ИСТОЧНИК

Стр 349

Парох В. Парежанин, који је тада заступао у парохији и пароха М. По. повића, побринуо се за дочек Бзегова Високопреосвештенства. — Црква је била окићена заставама, а врата црквеног дворпшта зеленилом и разним цвијећем. Изнад врата у вијенцу од ружа и оеталих цвијетова видио се великим црвеним словима исписан натпис: „Добро нам дошли !" Пред двориштем црквеним дочекао је високог госта и пратњу му учител. српске школе, г. Сп. (Јтаровић са школском младежи Чим је сиједи Архипастир пред ученике ступио, једна Српкињица I з школе са красном китом разнога цвијећа у руци поздравила је Архипастира са овим ријечима : „Добро нам дошао ! Благослови нас, Српчад ову (показивајући ручицом на садругарице и садругаре својеЈ, Оче свети, нека нас оснажи твој благослов за науку, коју учимо у ерпској школи !" Тада му је предала киту од цвјетова. АЕМ. Високопреосв. примивши из ручице неввне ђевојчице цвијеће, подигне дееницу и благослови ученике, говорећи: „Дух свети нека сиђе нл вас и сила Вишњега нека вас осјени. Благослов мој дајем вама!" Сад је учитељ госп. Старовић поздравио високопреосвећеног Господина Митрополнта са кратким ал језгровитим говором, који је виеокодостојног Архипастира подсјетио на Његову бурну, а славну про. шлост. Пошто се високопреосвећени захвалио учитељу на његову дирљиву поз драву, пошао је к вратима црквеним. Не далеко од врата дворишта дочекао га је парох Парежанин са свијећеносцима. — У цркви, након обичне ектеније, поздравио је Архипастира са еолеје свештеник Парежанин са овим ријечима: „Ваше Високопреосвештенетво ! Колико сам усхићен од радости, што ми је у дно пала најугодЕШЈа част да поздравим Архипастира свог; колико сам радоетан у срцу својему и благодаран Паетиреначалнику Христу, што Вас, високодоетојни владико, видим тако здрлва и одважна на путу трудном, на путу узвишеног позива архипаскиреког, — толико сам весео и захвалан Преблагоме Богу, што се данас испуни жеља: моја и побо. жних српских парохијана ових парохија, кад сте нам дошли да нас посјетите, поучите и благословите. Побожни народ српски, паства Ваша, жељно Вас ишчекује у овом кршном крају Херцеговине на догледу Боене посестриме. И већ данас је народ усхићен од радости што ће Вас СЈутра виђети и чути. Данас из стотине уста православних Србаља, Српкиња и Српчади с краја на крај двију парохија коњичких чују се ријечи: „Данае ће нам доћи владика!" а те р *јечи изговарају се радосно, заносно искрено, српски, побожно. Од 3300 душа прдвославних српских. што данас живе у парохијама коњичким, једва би се нашло њих 50 душа, које зађоше од свјетлости зрака јеванђељсЕотх, а и то су неколико душа, сами варошани. Селски пак народ српски из свију села ових парохија савколик је уза свога Архипастира, уза своје духовне паетире, уза своју матер цркву. А то ћо сутра—прекосутра тај иети посвједочити доласком својим у цркву п пред свога љубљенога Арханастира. Побожпи народ српскн, вјерна и одана паства Ваша, жељно Вас је очекивала п данас једва чека да Вас види и чује. Долазак Ваш, мили Архипастиру, међу нас тим нам је милији и тим је од већег значаја, што се догодило, гле, у „пом^днкш дша кмикдго прдздникл", када је свемогућа сила светога Духа Утјешитеља мртве и оборене подигнула, слабе и немоћне оснажнла, у тамници заточене ослободила и свјетлошћу зрака Божје истине премудрости и страха Божјега обасјала свјетилнике