Istočnik

Стр. 342

источник

Вр. 22

дсеи вијек Египћана тога доба као год и вијек патриј араха, био куд и камо дужи, него ли за пријеме Јосифа. — Оснм тога египтолог Маријет доказао је у свом опису гробница прнијех шест дииастија, да облик жеље за блаж«нстном не бијаше онакав, као за доба Јосифа, наиме да човјек „послнје сретног стодесетогодишњег земаљског живота получи мир у гробу", — него „да получи вјечни покој послије сретног и дугог живота". Године дакле нијесу биле означене. На основу тијех података може се основано тврдити, да египатски споменици потврђују библичну повјест у погледу Јосифовијех годииа. Ако је доставјерио доказано, да је Јосифов загатитник био фараон Апофис, то се још јасиије даје доказати, да је глава осамнесте династије, Амозис, који је пастирску дииастнју са пријестола збацио, био онај „нови цар који ие знадијаше Јосифа' (Изл. I. 8.) Напријед је. наведен текст папируса, који свједочи, да је за вријеме владавине Апофиса, у Египту, на југу владао Раскенен, који по свој прилици бијаше огац или непосредни претхолник освојана Амозиса. При том нас сама бкблија — указујући ва ,,устанак а онога, ко се начинио гониоцем Израиљћана, наводи ни мисао промјене дннастије. Промјена та могла је нпр. и угал.ед брака наступити. Кук има пуно право кад вели: „на први поглед види се да се библијско описивање дјела онога фараона, који је израиљћане почео гопити, односина Амозиса. Име Јосифа, као управитеља, или министра збачене династије врло лако је могло бити непознато Амозису; а сасвијем је јасно и то, какви је положај заузео нови цар према Израиљћанпма, који су у то вријемеу Гесему живелиуживајући по благаволењу свргнуте династије скоро најплоднији округ у Египту" Нрво од убитачнијех послова за израиљћане бијагае по наредби „новога цара" зидање градова Питома и Раамзеса, Египтолози, који се важности и угледа библије желе еманциповати, држе, да се у том, гато се један од тијех градова назива „Раамзес" налази основан доказ за то, да је та тврђава добила своје име по Рамзесу I. или 1Ј. из деветнаесте династије. Али ваља знати да се то име јога прп почетку Јосифовог господства почело употребљавати. Виблијска повјест наи прича: „И досели Јосиф оца свога и браћу и даде им добро у земљи египатској, па најбољем мјесту земље, у земљи Рамсес, као што то нареди Фараон". (Вић. ХСУП. 11.). Све дакле што се из овијех података може сазнати, своди се на то, да се у оно вријеме, када Мојсије жинљаше и написа своје петокњижје, некакви градови већи дио Делте, гђе израиљци — користеки се нарочитом царском милошћу — насељени бнјаху, називаху именом „Рамсес" пли „Рамесес". (Свршиће се)