Istočnik

Стр. 18

ИСТОЧНИК

Бр. 1. и 2.

граду св. правослапл 5 а свог, које Шегово В^личанство наш премилостипи цар и апостолски крал. у свпма земљама иростране монархије своје свагда од сваке биједе и невол>е отачким окриљем својим заклаша. Нека је изречена овдје јавно и свечано топла моја духовносиновска благодарност Његовој Светости Господину Константину V., васељенском патријарху цариградском. као и светом Његове патријаршије Синоду, који ме од стране св. матере цркве наше избором својим пронађоше и прогласише достојним данас полученог архијерејског сана. Примите и Ви, Преузвишени Господине, ц. и кр. повјерениче моју најсрдачнију захвалност на свесрдносги, којом огласисге и приказасте у име Његовог Величанства и од стране земаљских власти Његових мене као духовног старјешину у ново-створеној епархији Бањалучко-бихаћкој. Неисказано се радујем и држим се изванредно почаствован тиме, што ми је у дио пала та лијепа срећа, да функцију царског и краљевског повјереника при овој данашњој црквено-државној свечаности обавља баш Ваша Преузвишеност, као ј 'дан од оннјех ријетких великих мужева у пространој монархији премилостивог цара и апостолског краља нашег, који су на основу неоцјењивих својих заслуга за превишњи пријесто, као и на основу ријетко дугог службовања свога небројене знаке царског и краљевског благовољења на себи искусили и до данас у ријеткој мјери превншњим повјерењем одликовани. Хвала Вам срдачна на труду, што га уложисте у данашњу свечаност ову, као и на љубави и части, указаној данас и мени и српско-православном народу епархије ове. Примите и Ви, Високопреосвештена Господо и од данас у Христу браћо Митрополити, најсрдачнију и најтоплију благодарност моју на братској љубави Вашој, указаној данас мени, најмла|>ем брату свом у крајевима овим. Вашијем с-в. молитвама извољесте Ви по упутству св. матере цркве низвести данас на мене грјешнога благодат епископства и умолити Господа, да ниспошље св. Духа Свога на моју главу и у моје груди, да ме Он умудри и укријепи на свако добро дјело у винограду Господњем. Тиме ме примисте у братску заједницу своју. С Вама ми ваља од данас исту духовну њиву у овијем земљама узоравати и обдјелавати. Тешка су времена, велика је одговорност, коју сам преузео и голем је терет, што сам га упртио на слаба рамена своја. Одмакли сте испред мене сва тројица далеко и годинама живота, дакле и искуством опште животним, а и годинама службе Богу и св. цркви Његовој, дакле и искуством потребним за управу цркве у опште, а у овим крајевпма и у данашњим приликама