Istočnik

(Јтр. 88

источник

Бр. 4

чисто изаћи у тако важном питаљу, то тим више заслужује то посвећено искључуво томе питању учено и опширно истраживање, какво представља собом врло интересантна и у високом ступњу поучна књига госп. Глаголева. Основна мисао, коју развија и доказује наш автор, јест шље. дећа: „Бог, будући близу свакоме човјеку, једнако је блигу свима. Он се не открива у сваком облику и појави бића, и не одговара на сваку молбу. Он је даровао Своје откривење за све, али не свима. За то, да би ступио у општење с Богом, човјек мора удовољити двама условима: он мора стајати на некој моралној висини и мора бити члан религиозно-моралнога другатва." „Двије ћемо истине изнијети, говори он на другом мјесту: Прво: Бог је увијек и свагђе нисходио људима, у колико су га они могли примити, и друго људи су имали увијек силних побуда, да траже Вога, т. ј. Бог се с4м откривао људима натприродним начином, и ове, што је около човјека и у човјеку доводило га је сигурним путем до познања Бога. Из ових претпостава сам по себи излази закључак, да они, који нијесу имали вјере и који су живили успркос начрлима вјере, немају изговора пред судом Божјим". Књига је поднјељена на два дијела, а први дио на два одјељења. Први дио говори о натприродном откривењу роду људском; други о природном Богопознању, које истиче из разматрања видљивога свијета и својстава човјечијег духа. Основна мисао цијелога првог дијела књиге јесте та, да је Божаиско (натприродно) откривење универзално, свеопште. И ако је оно, као гато се чини, дато само једином народу јеврејском, ипак, као гато свједочи библија и историја, оно није прогало, тако рећи, мимо свега осталога људског рода, који је такође имао свој дио у овоме откривењу. — Видјело истинитог Богопознања распростирало се ме^у незнабошцима посредством и општењем са народом јеврејским, око кога, и дјеломице, у сред кога, су они живјели цијело вријеме од почетка њихова одјељења од истинитог Бога до доласка Христова. Ова истина раскрива се и доказује у првом одјелу првог дијела књиге из библије, и из цијеле историје народа јеврејскога и наводе се многобројни примјери и факта из те историје. У другом одјелу истина ова потврђује се и доказује тако исто на основу многобројних и често поразитељних ванбиблијских историјских свједоџаба. „Испитујући ванбиблијске свједоџбе о распрострањењу открнвења изван изабранога народа, говори автор, долазимо до закључка, да треба њихову историју подијелити на слиједећа три периода: Први —• најстарији. Свједоџбе су најслабије. Ове свједоџбе говпре нам, да