Istočnik

г .р. 4

иоточник

Стр 81

врло лијеп од стариие сачуван обичај, и да је циљ сваког „малог водоосвећења", „да се од Вога получи сила, која кријепи здравље? исцјељује болести, прогони демоне и одвраћа сву вражију клевету". # • Ко бира имв дјвтету, ко одрасломе ? Која и каква имена не смију се даваши дјетешу ? Ако је избор имена иовјереп свештвнику, на шшо шреба да иази ? Смијв ли св д]еци и одраслима дати име, које нема ни један светитељ или угодпик Божји, ше које није убиљвжено у нијвдној књизи наше иравославне црквв ? Избор имена зависи од воље родитеља, а свештеник је дужан да припази, да се дјеци дају имена посвећена успомени светитеља или божјега угодника из реда канонизованих православном црквом. Треба се клонити имена незнабошких, неправославних и т. д. Одрасли прије свога крштења бирају себи име. Име Спаситеља нашега Господа Исуса Христа и пречисте Дјеве Марије не даје се новокрштенима, због дужног страхопоштовања, које видимо у овим ријечима: Ш јстк ко ииоги> ншме подт*. » шјселгк даннагш к г к чело= ^ подовлетт* спдстиса налПк", — „Т^<иже и Кгт*. его нрекоз= нес«, и дарока ел18 ил<а , еже плчс скаклгш ил 1 ене : Дл Л илшж 1исок'к ксако кол-кно поклоннтса икнк1х г к и зе/инк1\"к и преисподни^", „Чес г пгкпш8к1 Хер8к1ЛП\, и сллкн-кшбко еезт* срлкненУА сгрлфТлп*," .... Али име „Марија". у част светих жена, које се спомињу у свештеној историји и које су то име носиле (Марија Египћанка, Марија Магдалина и др.), може се дати дјетету. Ако је до тога, да по жељи родитеља, свештеник сам или кум изабере име дјетету њиховом, може га назвати именом светитеља или божјега угодника, који је на реду у тај дан када се дијете знаменује, или који пада у осми дан по рођењу, или у дан самога ро^ења. При томе треба пазити, да се не узме име, које се ријетко чује, или које би било тешко изговорити а лахко изврнути, и та смотреност свештеникова треба да је тим већа, чим су родитељи дјетета мање изображени. Не треба давати једно исто име двојици или више чланова једне породице, а ређе и име умрлог члана, јер се тиме раЈјају многе сметње, па бива неријетко, да се једно лице замијени другим. Како се иостуиа у ономе случају, када јв иотребно да се иромијени име добишо на знаменовању ? Како ирије, а како иослије крттвња ? У врло ријетким приликама, кад се н. пр. мјесто мушкога имена даде женско и обратно, мора се то име промијенити. Ако се мијењање имена има свршити прије крштења, треба молитву на наречење имена поновити, т, ј. прочитати п за тај случај, а на мјесгу гдје стоји „Јшкт*"