Istočnik

Бр. 5

ИСТОЧНИК

Стр. 113

свештенства". „Али да се тај благодатни дар усвоји и одржи у себи зависи од тежње човјечјега духа". Као што вапријед пред материнском љубављу иду муке порођајне, а љубав та баш у шима налази свој извор, тачо се и благодатна љубав у души пастиревој једва послије с мукама скопчанога одречења од живота за скјетске сврхе и самопожртвовног посвећења себе Богу. То самоодречење, које св. Јован Златоусти назива „првом врлином" 1 ), јесте манифестација самосталности човјечјега духа; оно и јесте неопходна погодба усвојења благодатног дара духовне љубави. С тога се онај, који приступа пастирској служби, мора прије свега одрећи свјетских задовољстава и егоистичких тежњи; а ако не прими свештенство без таквог расположења. тај, по ријечима Јована Златоустог, губи и себе и друге 2 ). Сам се св. Јован Златоусти уклонио од примања свештенства у оно вријеме, када, по своме признању, бјеше везан „младићким сновима, свјетским тежњама, и кад га још не бјеше тешко разгнијевити"; и тек се тада одлучио примити високу службу' када се ослободио „житејске буре" 3 ). Онај, који приступа пастирској служби, одрекавши се у име дјела Христовог живота за свјетске сврхе, добија у тајни свештенства особити благодатни дар. Онај, који је достојно примио тај дар, препорађа се унутрашње; за њега се откривају виши интереси, нови смисао живота — добро повјереве му пастве; у животу те пастве по стоји за њега извор и виших радости и ненрестаних брига. Сам св. Јован Златоусти, искусивши на себи тај духовни препорођај, не налази ријачи, да искаже онај осјећај љубави и привезаности к своме стаду, којега бјеше пуна његова благодаћу обогаћена душа. „Ја вас љубим, говори Златоусти својој пастви, ви сте за мене све — и отац, и браћа, и дјеца, ви сте за мене живот, ви сте ми похвала. — Ако ви будете напредовали, ја ћу се прославити, јер се мој живот и богатство налази у вашој ризпици 4 ) .... Вјерујте, ја заборављам на своје спасење, бринући се о вашем, и немам вреиена да оплачем своје гријехе. Тако сте ви за мене све. Кад видим, да ви напретујете у врлини, ја од радости не осјећам биједе; а кад видим, да ви не напредујете, тада се од туге опет занимам својим, тако се ја радујем вашем добру, као да би сам трпио множину биједа, а јадујем због ваших недостатака, као да би сам имао множину савршенства .... Дај Воже, говори с апостолском ревношћу св. Јован Златоусти, да се сви спасете, па

*) Бес. на посл. Јевр.

2 ) Рес. на разна мјеста св. Писма.

8 ) О свегатенотву.

*) 1>ес. на дјела ап Ист. и бес. на разне случаје П.