Istočnik

/

Стр. 100 ИСТОЧНИК Бр. 5

Многи научоњаци баш с тог разлога, што у осјећајима сматрају есенцију душе, одричу биљци душу. То није оправдано са вишег раз лога, јер душа у свију бића не мора имати иста својства, као што на примјер онај човјек, који не разазнаје боје или звуке, ипак остаје човјек. Кад душа човјечија може бити лишена донекле неког својства, зашто бисмо то својство тражили у нижих створова, код којих нема ни потребе за дотична својства. А као што видимо, да у органској природи има разних бића, тако исто мора бити разлике и између разнијех душа. Зато, што биљка нема осјећаја као човјек, она може имати ипак душу, дакако различну од душе човјечије. Друго је питање, да ли је биљка свјесна индивидуа. Ту можемо с пуним правом дати негативан одговор, јер се свијест буди помоћу осјећаја. Знаменити физијолог и психофизичар Гесћпег сматра и биљку осјећајном на основу неких података, али и сам тврди, да се осјећајност у биљке неда доказати научним путем 1 ). Противних доказа пак има много. Биљка нема свјесног индивидуалног живота, јер она не сазнаје и не разликује себе као јединицу међу другим своровима. Она истина има моћ разликовања, инхерентну њеној животној снази, али се та моћ простире само до разликовања потребних и непотребних материјалија. Успимо биљци на жиле мастила, она ће усисати само оне дијелове, које треба, н. пр. влагу. Но то вије самостална, драговољна радња, јер метнимо јој на домашај воду, она је упија, јер је треба за одржање свог организма и ако није задовољила своју потребу. мора је упијати, јер не може да је не упија. Та моћ дакле није свјесна радња, већ бијолошка радња. Други разлог, да негирамо биљци свјесну индивидуалност уочава врло згодно 8сћа11ег, наиме: „да биљка није свјесна индивидуа! и ако се састоји из органских дијелова: види се из цијелог њеног унутрашњег склопа и подјеле, као из свих њених животних процеса; види се из неодређеног раста, јер биљно тијело, и ако по константној схеми, може ипак да тјера без одређене мјере нове дијелове из свог тијела, док на другој страни изумире; дакле не обнавља се као цјелина, већ увијек и расте и пропада; сви ти дога^аји не припадају дакле једном и истом субјекту" 1 ). Кад би биљка била свјесна, она би своју свијест морала некако исказати и на спољашни начин. Но никад нико није примјетио на биљци какав афект, рецимо осјећај бола, радости и т. д. Према томе она није свјесно биће. Ово је од врло велике важности за питање о бесмртности биљне душе.

<) Р. Ј. 8сћа11ег: ,,ЕеП« шк1 8ее1е" етр. 169. 2 ) Ј. ВоћаПег: ип(1 8ее1е" стр. 169. и дал ,е.