Istočnik

источиик

Стр 129

да буде присутна код уцрковљеља, понајиријо очитај над њом молитве „цо четкфедЈсдтн^ТЈ. дне'х г к", аа онда, редом како у Требнику пише, молитве дјетету, уведи их у храм и ту сврши уцрковљење дјетета. Ово не можеш и не смијеш употријебити код матере која не исповиједа вјеру Хрншћанску. Лко је породиља за вријеме свога шјелеснога чишЦсња тешко обољела па је иошрубио да се исиовједи и иричести, је ли нужно да се ирије шога очиша молитва „по четкц ){д {САТИ \"к дне\-'к." ? Истина има скештеника који у таквом случају најприје очитају односне молитве па тек онда исповједе и причесте болесницу. Овај је посао излишан. Црква је дозволила да се и тешки грјешници у случају смртне опасности, могу причестити, па зашто да се то исто не дозволи жени породиљи?! Или, хоће лимолитва „по четк'|редесАтн\т*. дне'\ г ћ„ имати своју цијељ, када се чита прије тога времена? — Чему су онда оне ријечи у Требншсу: „ПриноситсА же мтрн« оуже шчгпреннонз и Л/Ио= Б(НН0К> с8ш,ек>"?! Најпослије да задовољимо и скрупулозним људима, који би, по природи својој лахко могли рећи да су односне молитве нужне у овоме случају и да се без тих молитава ниједна породнља причестити не може, а све поради ријечи : „&лши е/К сккернВ т г кдбсп8|«, и сквернб д8» шекн^н)"... ,,'ГВОрАИ 10 ДОСТОИИ^ и ИрИЧДШ,Ж1А честнагц) т-^ла и крове твоед". Све да и није изме|ју озих ријечи уметнуто „во исполненж четЛрсдесАти днш", јер то је вријеме на које се односе горња прошења, има и других доказа да се опасно и тешко обољела породиља може причестити одмах првих дага по порођају, а без молитава „по четк1редесАтн\- г к дн('\'к". Ето при причешћикашу болних у молитви другој чита свештеник: „ВННДИ ВТ*. Л»А, И Лчисти (И/А Ц) СВАК1А СКВбрНК! ПЛ0ТСК1-Л И д 81ШБНК 1 А ". Па даље у трећој: „Гдк дд шчистит г к та ". У овим ријечима има довољно снаге и дјејства да се породиља и без „ молитава иосле 40 дапа и може дг.стојно спремити за св. причест. Догоди ли се да издрави иородиЉа, која је у данима чиш^ења иримила изнимно св. иричесш, питање је: треба ли јој очишаши молитве „ио четк!редесА'1'и\"'к дне'\ г к", или можда она може у цркву и без ших молишава? Што вриједи у нужди не може вриједити уопће. Изузетак не чини правило. Грјешник на вријеме одлучен од свете причесги може да прими св. тајну, али само у часу када му пријети смртна опасност. Волна породиља исто тако. Отклони ли се опасност, престаје и потреба отступања од правила. Грјешншс, кад издрави има да сноси епитимију, а

/ '