Istočnik

Бр. 10

ИСТОЧНИК

Стр. 227

Према тијем појавама пастир се мора односити, ако не негативно, а оно у сваком случају као према нечему споредном, што нема битног значаја у његовом пастирском дједовању. „Онај, који је примио на се подвиг учитељства, говори Златоусти, не смије гледати на похвале другијех и слабити духом, кад их не чује. Ако трудбеник ријечи ради удобности Вогу (ето то му мора бити једино правило и једина сврха ревног труда, а не пљескање руку и похвале), стиче хвале код људи, нека не одбија одобравања; а ако их не добије од слушалаца, нека их не тражи, и нека се не жалости. Најбоља је утјеха у трудима и сасвијем је доста, кад неко у савјести својој може рећи о себи, да се он у учењу своме једиио држао правила, да угоди Богу! А кога буде водила жудња за нерасудним похвалама, тај не ће имати никакве користи ни од великог труда свог, ни од силе ријечи своје тијем прнје, што душа, која не умије да подцесе бесмнслена окривљавања народа, слаби и губи вољу, да се труди у проповиједању. Заго прије свега, треба научити презирати похвале. Ко не зна ту науку, томе мало користи окретност у ријечи, да сачува у себи способност учења" 1 ). „Душа, која жедни за чашћу и славом, говори још св. отац, не ће видјети царства небеснога (Мат. VI. 5.)" 2 ). „Штаје баш и част, коју нам указује гомнла? Ништа, јер ако гину онн. који нам одају част, онда тијем прије гине и та част" 3 ). „Нохвала проповједнику није пљескање рукама, него ревност слушалаца у побожности, не шум за вријеме слушања, него усрђе у свако вријеме. Шумно одобравање, тек што је изишло из уста, ширећи се по ваздуху, нестане га; а иоправљање слушалаца спрема богату и бесмртну награду и ономе, који говори, и ономе који слуша. .Усклик вашега одобравања чини говорника славним овдје, побожност душе ваше даје учитељу слободу пред престолом" 4 ). „Каква ми је корист у томе пљескању, говори још Ј. Златоусти. Шта је у похвалама и у усклицима ? За мене ће бити похвала то, ако ви својим дјелима оправдате све ријечи моје. Тада сам ја срећан и блажен, када ви са свијем усрђем будете не примали, него испунили све, што од мене чујете" 5 ). — Очевидно је, да је св Јован Злагоусти, чинећи снлне укоре спољашњнм иохвалама, којима награђују слушаоци проповједника, полазио у тијем укорима са те мисли, да се похвале дају лијепом нроизношењу проповједниковом, што није битно у проповиједи, пего је спољагањи (и ако велики и

') О овештенству. 2 ) Бес. на псл. Титу. а ) Бес. на иосл. Ефесцима. 4 ) Бес. на равна мјеста св. Писма; ист. бес. на посл. Колопг. б ) Бес. древним народима.