Istočnik

Стр. 256

ИСТОЧМИК

Вр. 11

чују грдно незиање, јер г. Димитрнјевић још не зна, да је царство благодати настало и да давно већ живи и бори се и напредује. А да ово незнање није случајна омашка, него тврдо увјерење и мишљење г. Димитријевића свједочи то, што га конзеквентво на много мјеста употребљава (види стр. 26, 34, 39, 43, 102, 105). — Даље питање је, да ли и гдје има основа г. Димитријевић доказивати, да се спасење људи зачиње од дана крштења Исусовог (Проп. на Богојављеније сгр. 18.) Зар не почиње спасење људи већ мало раније, већ од силаска Иеусовог с неба на земљу, дакле од рођења Његовог у Витлејему, кад тако говори и трећи члан символа вјере. И уопће, ако ћемо да тражимо у проповједима г. Димитријевића темељитости и знања, не ћемо наћи, али ћемо наћи мјесто тога мртве сухопарности у проповиједи, гдје треба зкивота показати. Зашто нпр. вели у ПроЋОвиједи ма Васкрссније (стр. 101.), да је заповједник Логгин (зар не Лонгин ? По аналозији г. Димитријевић требао би рећи и аггел и еваггелије) пробо Исусово тијело мачем? Кад је то писао зар му није на памет пало, шта спомиње обично при свакој проскомидији пробадајући агнец, ријечи из Јов. 19. 34, 35: вднн-к ш кшин-к кспГки-к р(к(м е/и^ прокод!. — Г. Димитријевић рачуна, да је св. Сава основао 12 епископија. Који тако говоре, бркају и узимају у рачун и оне епископије, које у доба св. Саве или нијесу постојале или нијесу потпадале под српску архиепископију. Проповједник мора врло добро познавати текст св. Писма и добро знати славенски језик, а г. Димитријевић ни то не зна. Говорећи о Богу овако наводи : „Он је једини бесмртан и живи у свету неприступном (проп. на Нов. Год. стр. 13)". Наравно у славенском тексту стоји код I. Тим. 6, 16. о Богу, да је он единт* н,п■&ан е([л1(ј )тн и ко гк ^ч -б жикмн нтрштИпн^ лт-к . Али гк ^ тћ значи свјетлост, а наш свијет значи у сиавенском лнр-к; дакле требало је рећи Бог живи у свјетлости, којој се не може приступити. С( чмок-бк-к он преводи: Гле, што ти је човјек (проп. на вел. Петак). 0 лијепом стилу, узвпшеној реторској дикцији и пјесничкии фигурама у овим проповиједима код више од двије трећине не може бити говора, јер су одвећ сухе и хладне. ИГта је томе узрок, да ли недаровитост или недовољна пажња и марљивост при обради, или немање ватре, увјерења и отачке ревности, што се све тражу код проповједника, не ћемо да исшггујемо, констатујемо само жалостан факт. Али зато има у овој збирци силесија погрјешака у граматици и штилисгици, те поред оних многих штампарских погрјешака кад се додаду још и ове: да конзеквентно не раставља негацију од глагола, да пише : хрђаво, подпунију, појмијо, пренети мј. принети, доприношама, изражење, писајући, нарастило, иду по тим путу, повторава, па зар није ли, наћићемо мј. наћи ћемо, истекавша година, испунење, определење, укреплење (мј. испуњење, опредељење, укрепљење), прошасти, убеђивајући глас, самоуглублење, бедноћа, пустоћа, гризће га, плакајући, и многе друге безбројне; и кад се дода, да у штилу не пази на израз, него се често спотичемо о неестетичне ствари и недостојне, да уђу у једну проповијед, која треба да је чиста као слово Божје, овакве нпр. изразе: грабљиви Грци стараху се само да напуне кесе своје што боље српским аспрама (стр. 28.)". „Јаков и Јован хите да се напред осигурају у том ново имајућем бити царству (стр. 78)" „измотава се", па онда на стр. 104. у проповиједи на Васкрсеније: „Женска радознолост принуди и њу да се нагне у гроб" . . . па онда онај врло шаљиви свршетак у тој истој проповиједи, гдје представља еитуацију, као да се све догађа у каквом пресбироу