Istočnik

Бр. 11 ИСТОЧНИК Стр. 256

Кшиткевне одјене и прикази. Нрва збирка проповиједи. Написао Тимотије Димитријевић. свештеник суботички. Суботица 1899. Цеиа 2 круие. (Свршетак). Тако је површан и тако гријеши и у осталим проповиједима. Изузетак неке врсте чини проповијед Недјеље о блудном сину, II. не.дј, ускр. иоста, (јамачно што је рађена по св Ваеилију), V. недјеље тоста и на Вел. Петак (најбоља, {јер је марљиво рађена и има лијепих мисли) само не знам, из кога је разлога метнуо г. Дпмитријевић за натписни текст тој проповпједи: Ессе ћото! Је ли хтио тијем показати сувишну ученост своју? Или како да протумачимо тај неразмишљени и недопуштени поступак његов? Нама бар више се свиђа рећи: "1бе б ау^рштсо? или (I чмок-бкг, и сваком би брату свештенику препоручили, да се свога никада не стиди. Далеко би нас одвело, кад би емо сваку проповијед посебице оцјењивали, јер то би био врло дуг посао и по г. Димитријевића непрпјатан. Замјерамо у главном највише то, што није г. Димиријевић у проповједима на триодске недјеље узео једну опширну тему и лијепо је разрадио, тако, да свака проповијед буде за себе нека цјелина, па ипак да све о једној теми говоре (та би тема могла бити узета из поља моралке, догматике или литургике). Тако је н. пр. у току триода протојереј Нордовт. разрадио и расправио о овим тематима: 1). О великом посту и хришћанском владању 2.) О великој потребп и спасоносној сили покајан>а 3.) О исповиједи. 4 ) О потреби и спаеоносним плодовима св. причешћа 5.) Како треба приступити тајни св. причешћа и како треба владати се послије примања св. тајана. Таким начином изнесе се читав низ поука и вјерни може много да чује и научи, и што је главно, поука сваке нове недјеље надовезује се на оно из старв, те га тако проповједник држи у пажњи. Госп. Димитријевић грпјеши много у догматици, 'што не смије бити, јер проповијед није лака, но озбиљна ствар, у којој се мора и мјж ; самз оно учити, како учи наша св. православна црква. Противно учење не смије се ни чути, а још мање шпампати. Поред оног, што се г. Димитријевић спотакао о Ессе ћото, има у његовим проповиједима и крупннјих погрјешака. Тако у проповиједи Недјеље Ћослије Богојавл^ња грдно је погри јешио у овоме ставу: Па када се на један пут отвори вјечност, у којој ништ' не сгари, када пастане царство благодати, немојмо горко да се кајемо, што нисмо све у евоје време учинили" ,(стр. 26.). Г. Димитријевић је показао овијем, да не зна православно учење о крају благодатног царства, т. ј. : да ће по васкресењу мртвих и измјени живих и по свеопћем суду наступити и пошљедак видљивога, материјалнога свијета и крај благодатном цар ству Христову и почетак царства славе Његове. То царство славе Христове, коме неће бити конца, иштемо у врућој жељи: ацк п, нн.ит, оу.иро^олп,, дд гт, ннлп, и ожик!лп,, »1 Ц је ТЈрпнлп,, дл п, нн/Ит, н коцлридкА (П. Тим. 2, 11) у царству славе. А царство благодати престаје са престајањем цијељи, ради које је установљено. То царство благодати јесте ова наша црква земаљска, која се бори, и коју је Господ за то успостчвио, да буде васпитач за царство славе, да се кроз њу благодаћу Божјом, вјером и добрим дјелима спасавамо, и то царство благодати престаје, пошто се мртви дигну на суд и живи се измијене и обојима буде изречен коначни суд и правда. Дакле ријечи г. Димитријевића: када се наједанпут отвори вечност, у којој ништ' не пролази, ништ' не стари када настане (!) царство благодати . . . озна-

1 / '