Istočnik

Бр. 14

ИСТОЧНИК

Стр. 317

увјетно, а мора се кад тад распасти у своје саставне дијелове. Пошто се супстанција не може распасти, она нема ни саставних дијелова, проста је. Наша је задаћа сад, да изнесемо разлоге и потврдимо, да је душа супстанција. Не требамо се питати, да ли је она супстанција или не, јер смо досадањим разлагањем (особито у одбраии душевног живота од нападаја материјалистичких) доста јасно и ехрНс1<:е и 1шр1јс14е рекли, да је сматрамо самосталним бићем, различним од тијела, дакле супстанцијом. Сад нам ваља доказати, да је душа супстанција и одбити нападаје против њеве супстанцијалности. Ако се докаже, да је душа супстанција, ето већ једнога доказа и за њену бесмртност^ јер као биће живо и супстанција (дакле жива супстанција), душа мора таква остати вјечна. Покаже ли се, да душа није супстанција, пада од себе и учење о њеној бесмртности, јер она ако није супстанција, мора бити појава, а појаве нису вјечне. Кад кажемо, да је наша душа супстанција, хоћемо тим да изразимо, да је она биће самостално, које само за се постоји без икаква узрока осим Бога; да је затим биће просто, а по природи својој нематеријално (душа, дух) и живо. Кад додамо још, да је она биће интелективно, онда смо парафразирали биће душино (јер се она као појам прост, као што смо напред казали, не може дефинисати.) На основу досадањег нашег разлагања о души увјеравамо се, да су код ње заиста сва та критерија. Доказали смо, да је она биће самостално, различно од тијела (поближе: од мозга), кад смо упоређивали материјалистичко тумачење дугпевног живота са нашим становиштем. Као биће самостално душа је и биће независно од узрока, осим Бога. Не само дакле да је она различеа од тијела, већ н.у уопће не изазива на рад никаква друга супстанција. Противници духовног начела примају самоматеријалне супстанције. Пошто душа од ових материјалних супстанција, као што смо се освједочили, не зависи, то она не зависи ни од какве друге супстанције (јер, осим материјалних и духовних, других нема). Зато кажемо, да она постоји сама за себе (виБ^Ш) без икаква узрока, осим Вога. Пошто пак душа није условљена каквом мнтеријалном супстанцијом, а постоји, логичан је закључак, да она неће бити материјалне природе, већ нематеријална, духовна супстанција. Да је она биће интелективно и живо (што такође спада ме^у суштаствена, супстанцијална својства њена), о томе се увјеравамо из живота; у њој почива интелигенција, у зачетку њену роГеи^аПгег, а касније и фактично. Остаје нам дакле само да још докажемо, да је она суштаство или биће просто.