Istočnik

Стр. 366

Бр. 15

овом иоздравном дочеку Високопреосвештени је кренуо пут Котор-Вароша. Пред њим су се леиршале двије српске заставе, које су коњаници носили. Пратња од 113 коњаника, шесторо кола, те двојни редови на хиљаде пјешака око цесте, учинили су величанствен призор тако, даје свако морао признати, да никакав народ није у стању толику жар и љубав имати према својој вјери и народности и представницима овијех светиња, као српски народ. Многобројни народни редови око цесте дочекивали су високог посјетиоца са узвицпма : „живио!", коњаници са својим пјесмама зачинили су те узвике, а јека топова јављала је неприсутнима, да је међу њих дошао онај, ког су вјекови изабрали, да убрише сузу Србинову и да га поведе к'љепшој његовој будућности и то кроз љубав Цара и оданост пастве своје. Одушевљење бивало је све силније, док се помоли онај који нам иде у име Господње. Ето Га. Огаде под славолуком Умуче свак. Насга мртва тишина, Изаће и стаде на прострти ћилим, урешен са разним цвијећем. Ову дивну ецену изатка својим поздравом пристала и чедна ђевојчица Јованка, поћерка уваженог Србина Миле Спасојевића овд. трговца, држећи у руци красну киту цвијећа те поче танко гласовито: Свети Владико! У овом сретном тренутку поносим се са сречом, што сам баш ја. изабрана, да Те испред српске младежи поздравим са ријечима: Добро нам дошао дични Оче наш ! — У знак сјећања на овај значајни дан, моли.и Ваше Високопреосвештенство, да прими ову киту цвијећа од нас младежи српске, која своју вјеру и народност жарко љубе. Живио! По свршеном говору мала говорница цјелива св. десницу и даде цвијеће високом Госту. Хиљаде грла узвикнуше живио, а тај узвик однесе јека топова широм околине. Опет наста тишина, из које ниче глас скромно потписатог оваки: Ваше Високопреосвештенство ! За православље овог протопрезвитерата значајан је и неонХодно потребан Твој апостолски долазак амо, јер прођоше стотине година, како срећни не бисмо виђети свог владику међу собом. Данас то дочекасмо на нашу неописану срећу и будуће добро, које из Твоје високе посјете предвиђамо. Ово мјесто нема цркве, нема Невјесте, да примн жениха свога, аема звона, да вијернима огласи Твој апостолски долазак, по чему смо сјетни и невесели. Тврду наду полажући у Те, у љубав наше високе земаљеке владе, те у прилоге српства и пријатеља му, — увјерени смо, да ћемо Те други пут пред црквом дочекати, А сада испред свега свештенства и народа, поздрављам Ваше В. Преосвештенство са жељом, да овај Твој епохални и први долазак међу нас буде на славу Бога, задовољство Цара, срећу и корист свију нас без разлике вјере и народности, — Живио! Говор овај гахуо је господина Митрополита, а и присутне тако, да се је могло опазити на лицу свију: туга за дрквом и весеље због доласка Владике. Ово неједнако душевно усхићење прекиде својим поздравом овд. предстојник господин Геза пл. Сирмаји, који је светога владику у своје и у име својих службених органа поздравио, учествујући у радости дочека високог Госта. Овај величанствени призор и душевну усхићеност многобројне масе. народне — поведе Н> В. Преосвештенство, предвођено својом лоздрављачицом, која