Istočnik

Бр. 16

ИСТОЧНИК

Стр. 371

се евхаристија даје у уста само оаима, који су на смрти г ) и исти наређују, да се здравима даје хљебЈу руке. Ове се праксе држала римска црква још и даље. Необоримо свједочанство за споменуто стање дају нам споменици западне умјетности. Тако су приказивања евхаристије у сакраментима: турском (IX. в), мецком 855.), у хетингенској универзалној библиотеци и у Бомберговој А, 11, 52 (крајем X. или почетком ХТ. в.), у антитонарији №. 890—391 града СгаИеп-а, у јеван ђелистару берлинскога музеума бакрорез (средином XI. в)., и на златном релифу олтарнога стуба у граду Асену (X. в.) 2 ). Спаситељ је овдје представљен, као што је и у споменицима византијсЈ ^е иконографије, гдје пружа десном руком чашу, а лијевом хљеб (турски сакрамент), н сва се разлика састоји у томе, што пошљедњи стоји не један или други апостол, него управо Јуда издајник: само он једини пружа руку за примање хљеба. Приказивања исте врсте сретају се чак у споменицима XI.—XIII. в. (емаљска фијока, издао Каје, минијатура рукописа националне библиотеке Хг. 9561 3 ). Но док се први изме^у многобројних споменика могу подјамчити за готовииу новопроизведепе с њима праксе, то се она у другим јавља готово анахронизмом. ХШ. вијек предсгавља за западну цркву вријеме нових облика нричешћивања, који и сад у њој постоје. У исто вријеме са старом првашњом праксом налази се у римској цркви и обичај, да се евхаристични хљеб даје не у руку, него управо у уста. Прво историјско свједочанство о том спада у VI. стољеће, а нрипада Григорију I. У трећој књизи својих дијалога он приповједа, да је у вријеме путовања папе Агапета (533.— 6.) у Константинопољ био му приведен парамтик (хром и слијеп бијаше), да га излијечи. Поелије свршетка жртве папа га је поставио на ноге, а послчје „спш е1 с1отннсит согрив 1П оз т1иеге1", раздријеши и уста 4 ). Ванредни случај, који је навео Григорије I., не допушта, да се изводи на степен општега правила; он нам само за то јамчи, да се начин причешћивања, болесника — који су препоручили „статути св. Бонифација", — практиковао још и у раније вријеме. Но допуштајућп испрва само у изнимним случајевима, касније употребљује се као обичви начин за причешћивање и одраслих. Тако Кордовски сабор 839. г. спомиње о једној шпањолској секти—казијана, да они примају евхаристични хљеб у руку и не желе, да се причешћују у црквама, јер се тамо св. хљеб даје у уста 5 ). Указу1 ) Нагс1шп. Ас1а сопсШогиш. 4. III. р. 1945. 2 ) Ро1Љег1. Керег1;огшт Шг Кипв1;лу18беа8сћаЛ. А1)еп<1таћ1 Сћт^ 111 <1ег ћИ^епДеп Кип«!;. ХУШ. В. 8. 349—352, 359; 304—5. 3 ) Н В. Покровскш. ЕвангелЈе вђ памлгникахЂ иконограФ1и, стр. 29*2. 4 ) Н1а1о§'огит БЈћп диа1иог. Б1ћ Ш, сар Ш, Млсјие. Сигзиз сотрћ 1. ^ХХУИ. Со1 223. б ) Не*е1е. Кои^Шеп^ебсШсћке IV, 2, 99.