Istočnik

ИСТОЧНИК

Вр.

дотиче одежди старо-завјетног свештенства 1 ), — једном их чак и подробно расматра) 2 , али ни један пут не сномнње, да ли су оке одежде нашле себн мјеста у хришћанству. У њега се на против може нз неких мјеста извести чак противан закључак 3 ). На пошљетку против доказивања, да су одежде позајмљене из старо-завјетног храмовног богослужења, говоре и монументална свједочанства. Ако сравнимо најстарије хришћ. одежде са старо-завјетним, видјећемо с једне стране, да хришћ. свештено-служитељи немају карактеристичних одежди јудејског скештенства, а с друт'6 стране, да у хришћ. свештенства има и таквих одежди, којима нема слнчних у старом завјету 4 ). Истииа првосвештеничке и левитстсе одежде имале су нешто утицаја на облик и сроднос/г хришћ. свештеничких одежди, као што се види из споменутога мјеста код Уа1а^пс1-а 81га1зе-а, — али само у толико као негеи угаицај и то у доцннјим вјековнма, као што се види из самог сиједочанства. На тај начин остаје нам још само овај поглед, по коме су новозавјетне богослужбене одежде, у првпм вјековима хришћансгва, постале од свјетовног одијела, те, дакле, ие може ни бити говора о каквим специјалним црквеним одеждама, које би се, по својој сиољагињој срорми, разликовале од обичног одијела. У прилог томе мигпљењу, као највјероватнијем, говоре многи извори, који могу у исго вријеме послужити као докази, да су прва два мншљења (погледа) нетачна. (Наставиће се). С двери и амвона. Ко љуби Бога, да љуби и брата свог! (I. Јов. 4, 21.) Љубав и мржња, добро и зло, врлипа п порок, не могу битп заједно. Не могу а и не смију, јер нам Господ даде и ову заповијест: „Ко љуби Бога, да љуби и брата свог!" (I. Јов. 4, 21). Сви смо ми дјеца једног Оца, који је на небесима; браћа смо међу собом по оном, који нас је створио и који пас одржава и о нама се стара, да нас ни један не пропане — „јер не ће да ко погине." (II. Петр. 3, 9.) Погинут не ће од нас ви један, будемо ли изврши-

4 ) У писму Фабијолу (60.-то. — Дј. бл. Јер. у руском пријеводу д. II стр. 171.— 3 92.) и у

Тумач, на књигу пророка Јееекил»а (гл. X 1ЛУ.— тамо д. П. стр. 271.—-278.).

3 ) Изрично у писму Фабшолу. 3 ) Види н. писмо Непоцијану (49.-то Д. бл. Јер. у руском преводу д. II. стр 67 — 68) и писмо Августину (90.-то тамо на страни 506—507.)

4 ) Кпе^ СН. ор. у Кгаш'а К-Епс. В. II, 8. 176. сп{. 178 —199.