Istočnik

Бр. 21

уке уче слично томе о материји, да се наиме ниједан атом материје не може изгубити, већ да се агоми само друкчије ме^усобно спајају. На тај се начин у природи ништа не може изгубити, јер би се иначе нарушио природни ток. Примијенимо ли теорију одржавања снаге и атома на човјечију душу, морамо доћи до истога резудтата. Душу истина не можемо ставити ни под једну од ове двије теорије, јер она нити је снага у оном емислу, у ком ми употребљавамо тај појам, нити је материја. Да је она снага у обичном смислу, она би се морала претварати по. слије тјелеене смрти у другу неку енергију, као што бива са познатим нам природним снагама. Механички се рад н. пр. претвара у топлину, па би тако нешто или слично морало бити и с нашом душом. Исто и кад би она била материјална. И ако не можемо душу ставити ни под једну ту теорију, важне су ове теорије за наше истраживаше, јер нам одају принцип природне економије, по ком се не може ништа изгубити. Ниједан дјелић материје, ниједна снага у природи не ишчезава, већ све то природа у својој економији употребљава на своје развијање. По томе можемо закључити, да се и наша душа и њена земаљска тековина не може изгубити. И она је дио природе, и ако не видљиве, те кад би је нестало, нарушио би се ток природе исто онако, као што би се морао нарушити, кад би мало по мало нестајало оксигена или друге материје. [Наетавиће се].

Мученичка смрт светог Игњатија Богоносца. С грчког и латинског превео: јереј Дпмитрије Јанковић, консист. еавјетник. [Сарајево.] З 7 старијих писаца скоро ничега извјесног не налазимо у том погледу, гдје се родио овај најславнији епископ града Антиохије. Тилемонтије закључује, да је Игњатије био прије поријеклом Сирјанин, него ли Грк. Григорије Авулфагарије држи, да је Игњатије из Норе у Сардинији, или из Норе у Кападокији односно Фригији потекао. Да је св. овај мученик био учеником св. апостола, јеванђелиста Јована са св. Поликарпом, о том свједоче акта о његовој мученичкој смрти, а такођер и неки старији писци. Шта више, св. Григорпје М. назива га учеником самога апостола Петра. Апостолске установе (УП. 46) закључују, да је св. Игњатија за епископа антпохнјског главом еп. апостол Тазмкижт. Павле посветио.