Istočnik

Вр. 24

ИОТОЧНИК

Стр. ббб

браћу Господњу не као дјецу Јосифову, него као дјецу Марије, тетке Господње, која се назива још и матером Јакова малога и Јосије, а која је била жена Алфејева" (Миње. Патр. Л. 26, 84—85, ср 23, 205206). Ту је бл. Јероним истовјетовао Јакова, брата Господња са Јаковом Алфејевим, једним од дванаесторице апостола, (Мат. 10. 3; Марк. 3. 18: Лук. 6, 16). Мишљење блаж. Јеронима, које је је прихватио и блаж. Августин, благодарећи авторитету тих црквених учитеља, брзо је овладало у свој западној цркви. Познији једномишл>еници тога погледа истовјетовали су не само Јакова, брата Господња са Јаковом Алфејевим, него и браћу Господњу Симона и Јуду са истоименим од дванаесторице апостола Симоном Зилотом и Јудом, названим Левијем или Тадејем. Осим римских католичких учењака (н. пр. Корнелијуса а Лапиде, Миња, Корнели-а, Биспинга) — у коментарима на посланицу апостола Јакова то истоветовање и тај поглед прихваћају и многи протестантски учењаци (Ваумгартен, Ланге, Штарке и др.) а исто тако и православни руски богослови: Филарет, митрополит московски (Цркв. Библ. Историја 1857, стр. 431), Филарет, арх. черниг (Прибавл. кђ Черниговск. Епарх. Изв4ст. 1863, 91—93), прота Богословски (Свшц. Ист. Нов. Зав. 1861. стр. 308), проф. Челвцовт. (Ист. Хр. Церк. Спб. 1861. I, 41. 78), прота Смарагдов (Пособ. к ' б добр. чтенпо и слуш. слова БожЈл. 1861 стр. 104—105) и др. П. Супрот томе, на Истоку владало је друго мишљење, наиме, да су браћа Господња дјеца Јосифа обручника од прве његове жене (у апокрифским Јеванђељима под именом час Јесте, час Соломије, из кољена Јудина). То питање даље проширише: Ориген (Миње 13, 876—877), Св. Епифаније (Миње 57, 58), Св. Григорије Нијски (Миње 46, 647), Св. Кирил Јерусалимски (Миње 13, 876—877), Св. Амвросије Медиолански (Миње 16, 315—317), Иларије поатјерски (Миње 9, 922.). Слична свједочанства налазимо и у апокрифним Јеванђељима: ПсеудоМатејевом, првојеванђељу Јаковљевом, Јеван^ељу Томином, у арапском Јеванђељу дјетињства Исусова, у историји Јосифа дрводјеље и др.; у установама апостолским (6, 12—14.); у Псеудо-Климентинама, у Јевсевија Кесаријског (Цркв. Истор. 1. 12; 7, 19; 2, 1). У новије вријеме усвајају то мишљење и многи протестантски богослови н. пр. Бајшлаг, Тирш, и др. Од Руса професор Богословски, јеромонах Георгије (Јарошевски), автор истраживања о посланици Јаковљевој и др. Ш. У другој половини IV. в. Евномије, Хелвидије и у опће јеретици — антидикомаријанити (који поричу приснодјевство Богоматере