Istočnik

Стр. 86

источник

Вр. 4.

Но то још није све. Није човјек само зато сличан Богу, што има душу бесмртну, као и Бог. Његова дуива има још двн в лмЛи, сад ћете чути. „Животиња осјећа топлоту сунчану, види и свјетлост, али не зна откуда та топлота и свјетлост долазе, она не зна ко је сунце створио; човјек пак зна, да та свјетлост и топлота долазе од сунца, да је сунце Бог створио. Во вуче плуг, али не зна ради чега га вуче; ратар пак зна да мора узорати земљу за то, да може посијати сјеме и послије пожњети пшеницу, од које ће хљеб мијесити" 1 ) Животиња у опће не зна ни ко ју је створио, ни зашто живи на земљи. Човјек то све зна, јер му је Бог дао моћ да мисли, испитује и дознаје све што се око њега збива. Та моћ, по којој човјек може да мисли, испитује и дознаје, зове се разум. Како се зове моћ, по којој може човјек да мисли? . . . Шта је разум? . . . Зна ли животиња одкуда долази топлота и свјетлост? . . . Зна ли ко је сунде створио? . . . Зна ли човјекг . . . Да ли зна во зашто вуче плуг? . . . Зна ли ратар зашто оре ? . . . Па зашто мора узорати ? . . . Има ли према томе животиња разум ? . . . Ко има само разум ?.., Али га има и Бог и то у далеко већој мјери него човјек. Како смо назвали Бога зато, што је све урадио и уредио како }е најбоље, најљепше и најкорисније ? . . . Па кад је премудар, онда и Он има разум. Кад дакле душа човјекова има разум и кад душа Божја има разум, и то много савршенији, коме је онда човјек сличан? . . . Зашто је човјек сличан Богу? . . . Зашто још? . . . Кад си се јутрос пробудио, ти си се за јамачно помолио драгоме Богу. Ти си могао и да се не молиш — нико те не бч силио на то • а могао си Му се, макар у себи само, помолити, па ма те сви одговарали од тога. Зашто си се ти молио? Зато, што си хтио. Добра дјеца уче своје лекције код куће па ма их каткад родитељи, због нарушенога можда здравља, и одвраћали од напорнога учења; рђава дјеца опет не уче, па ма их родитељи и учитељи непрестано карали и гажњавали Зашто она дјеца уче? Зато што хоће. Зашто ова не уче? Зато што не ће. И сваки човјек може нешто хтјети, нешто нехтјети; нешто чинити, нешто нечинити; радити или љењовати, добар или рђав бити. А може за то, што му је Бог дао ту моћ. Моћ та, по којој човјек може њешто хтјети или нехтјети, зове се елооидпа воља. Како се зове она моћ, по којој човјек може њешто хтјети.. ? Шта је слободна воља?... Ко има слободну вољу?... Али је има и Бог и то опет у далеко већој мјери, него човјек, Бог ради све по своме најсавршенијем разуму и по савјету воље своје (Еф. 1, 11). Зато кажемо да Бог има највишу слободну вољу. Зашто кажемо, да Бог има највишу слободну вољу?... Па кад душа човјекова има слободну вољу и Бог има слободну вољу, коме је човјек сличан?... Зашто је човјек сличан Богу ?... Зашто још?... Зашто још ?,.. Кажи ми сада, Н. Н, зашто је све човјек сличан Богу?...

') Пг. Јакок ЗсћтгИ, Егк1агип^ (1. гшШегеп Пећаг1>в.<гећеп КакесМзпшз. (X. АиП.) В. I. 8 191.