Istočnik

Стр. 118

источник

Бр. 5,

дјело „Историја римске цркве до папе Инокентија Ш." остаће на свагда знаменит.ш спомеником дубоке црквено-историјске знаности. Осим тога знаменити су му јога и егзегетско-исагогички радовп као:„УводуН, Завјет", „Пошљедњи дани живота Исусова", и „Јудејство у вријеме Хриета". Др. Ј. Ланген родио се у Колину 1837. год. Већином бијаше професором у Бону (од год. 1860 —1901.). Године 1870. учествовао је у знаменитом сабору у Риму, на ком је донесен тзв. догмат ватикански. Ланген бијаше противан увођењу тога догмата због чега буде заједно са Рајшем, Кнодтом и др. одлучен од римске цркве архиепископом колинским Мелхерсом. — Од дапас живих чувених иниццјатера и вођа старокатолицизма вриједни су спомена: минхенски професор и академик Фридрих; затим старокатолачки швицарски епископ Хврцог; проф р сор. канониста Шулте; свећеник-професор бернског свенаучпшта Е. Мишо, подједно и уредник знаменитог журнала „Међународни богословски преглед". Затим млади професор бонског свенаучишта и уредник „На родног старокатоличког листа" Тец , свећеник Ишка у Прагу и многи други. Римокатоличка црква у Угарској. Автономија угарских цимокатолика. У првоме броју нашега листа од ове године донијели смо, да је римокатолички конгрес у Будимцешта предузео расправу организационог статута за автономију угарских римокатолпка. Сада мо жемо јавити, да је конгрес недавно установио п довршио статут и поднио га Његовом Величанству на највпшу потврду.

КњиЉевне биљешке. — У задње вријеме опажа се како и грчка литература знатно напредује. Тако су у току прошле двије године угледали свијета неколико важних списа и радова наиме : ,,Православна символпка", наиисао атинскн професор Месолораса. Затим: ,,Христологија" од пентапољског митрополита Нектарија Кефале ; пн „Јерусалимска црква за пошљедња четири вијека 1517.—1900." и многи други. Сви ови радови одликују се дубоким историјским истраживањем као и бог.ггством мисли. — У Атини ће у кратком времену отпочети издавање свих списа св. Јована Златоустог, а под редакцијом Јована Месолораса, професора атннског свенаучишга. Издање ће се учинити на основу свију познатих рукописних као и штампаних тететова. — Као прилог званичном органу цариградске патријаршпје „'ЕххХујаоаат:/,')] 'АХгјг>-е:а и („Црквена истина"') почео је излазити пријевод познатога трактата преогвештеног Хрисанта „Карактер протестантизма''. — Папа Лав XIII. назначио је специјалну комисију, којој је ставио у задатак да истражи и прегледи сва она питања, која се тичу критике библијске Као предсједник комисије биће кардинал Пароки, а номоћници-асистенти (ав^ззогез) Јсардинали Сења (8е^па) и Вив (Ујуев), а секретар Давид Флемин. Осим њих у комисији су још и 11 савјетника (сопви^огев) из свију крајева свијета — Изашла је XI и пошљедња евеска огромнога дјела „Црквенога Рјечника" (Клгсћеп1ех1коп) од Всцера и Велтеа. Рад ове двојице знаменитих редактора наставпо је и довршно познати научник-богослов Др. Ф. Каулен