Istočnik

Стр. 98

Источник

Бр. Г).

побиједило добро. Али побједа је та само физичка и привремена. Морална пак и вјечна побједа је иа страни Авеља, којег због тога при8наје и литература 1 ) и вјештина хригаћанска за прототип Онога, тсоји ће „извршити побједу над самим узрочииком зла, сатрти главу змији и смрћу Својом прибавити људима живот и бесмртност." 2 ) Авељ је, дакле, представник добра, Каин представник зла. Према томе, а и према занимању њихову, Авељ се сматра за прототип Исуса Христа, Каин за прототип јудејскога народа. 3 ) Аврљ је био пастир и Исус Христос назива Себе ппстирем добримЛ) Авељ принаша жртву Богу од првипа стада свога и од њихове третилиие и Госиод иогледа Авеља и његов ирипос.*) Христос такође припаша жртву Богу — Себе Самога на крст, и Бог прима ту жртву као искупну за цијело човјечанство. С друге стране Каин је прототип јудејскога народа. 6 ) Као што на Каина и на његов иринос не иогледа ЈЈог, 7 ) тако не гледа Бог више ни на јудејски народ, који није хтио признати за истинскога Месију јединороднога Сина Његова, и тако не прима више жртава твегових. Као п1то је Каин из мржње и зависти убио Авеља, тако је и јудејски народ из истих побуда на крст разапео Исуса Христа. И као што се Каин, послије убијства брата свог, морао због гриже савијести потуцати по свијету од немила до недрага, тако се и јудејски народ, послије убијства Сина Божјег на Голготи, и дапас још потуца по свијету без куће и кућишта. Глас крви Авељеве виче са земље к Богу за освету; 8 ) Христова крв за милосрђе. 9 ) Такав је смисао слика, које налазимо на старим хришћанским споменицима, и такав значај даваше Каину и Авељу стара хришћанска вјештина када их приказиваше како приносе Богу жртву, или како Каин убија Авеља. Ликове Каина и Авеља, који приносе Богу жртву, видимо на љеколиким споменнцима. Један од најстаријих 10 ) јесте рељеф на саркофагу у киметерији св. Агнезе. 11 ) Човјек у пуној мушкој снази са брадом

') Н. пр. Мелишон: „Аће! . . . ш 1уро 5а/га(огг* а (га1ге осспзш ев4" (С1ау1?. 8р1с11е8\ 8о1евт. Ш. 311.). Наведено у Кеа1-Епсуе1. В. I. 8 3. 2 ) Хрпсшофорт,, о. с. стр. 198. 3 ) »Оат, . . . с ]ш гп р^ига ЈиЈаеогпт ратс1 (Иит т &а1ге регре1гаУ14, 81си1 е1 ПН 1п 01 и '194 о" (Ме1Ноп1и8, о. с.) с! Кеа1-Епсус1. I. 3. 4 ) Мат. 15, 24; 18,42; Лук. 15, 3—7; Јов. 10, 1—27; 21, 15—17. 5 ) I. Мојс. 4. 4. *) По св. Амвросију (Бе Ађе1 е1 Сат I I. с. 3.) Авед. је прототип хришћанске цркве, Каин синагоге. С(. Кеа1 Епсус1. I. 8. 3. "') I. Мојс. 4, 5. а ) 1ћ. 4, 10. 8 ) Јевр. 12, 24. |0 ) Не вна се тачно ив којег је вијека, јер то нијесу одредили најбољи археолози (н. пр. Аг1 и^'1 п, И—А^тсош-4 и др.); једини 044 (ор. с14. 8. 190) односи га — не »намо по коме и на основу ^ега — на четврти вијек. ") Види слике код: Кгаиз, (Зебсћ. (1. сћг. Кип84 8. 144. 85. Кеа1-Епсус1. I. 8. 2. 2; 011, о. с. 8. 190. упор. и ХристоФОргв, о с. стр. 200.