Istočnik

Стр. 138

ИСТОЧГНИК

Бр. 6 .

Богоштовања; но налази се Христос, ие саопћава се Дух света; смрт Спаситељева не прибавља спасења; нема трпезе тијела Христова; нема плодне молитве; не може бити ни спасоносннх дјела, ни истинитога мучеништва, ни узвишене невиности и чистоте, ни души кориснога поста, ни благослова Божјсга. А у цркви је напротив добра воља и благодат Божја; у цркви станује триједини Бчг; у цркви је познање истине, познање Бога и Христа, обиље духовних добара; у цркви су истинити н спасоносни догмати, истииита вјера, која нотјече од апостола, истинита љубав и прави пут ка вјечпому животу. 1 ) Јест, Богу љубазни, црква је пут ка вјечному животу, а задатак наш, да се трудимо васпоставити гријехом озлијеђену прпроду и морално усавршити себе користећи се даним средствима за освећење да проживјевши Богу угодно овдје на земљи задобијемо царство вјечног блаженства, које смо гријехом прародитељским изгубили. И зато је потребно бити члан Христове св. православне цркве. Доћи ће вријеме суда, када ће се од свакога тражити одговор, како се који користио даним средствима за освећење. И осуђени ће бити они, који су св. цркву Христову заиемаривали, избјегавали је, презирали, па, и исмијавали из људске дјетињасте ћуди своје, а на штету своју. Данас је недјеља св. православња наше цркве. Па можемо ли дати чиста рачуна савјести својој и Богу нашем, колико се користимо ов. православљем и црквом ? и колико судјелујемо данас у слави црквеној? Не можемо. Нијесу нам чисти рачуни. Нијесмо сви данас овдје. Многих од браће наше нема, који заборавише свету цркву своју, а православље прославља се у јединству и слози, јер едиа је црква; у светости и чистоти осјећаја, јер је света ; прославља се не само у свима крајевима српскога народа, него свуд по васељени, јер је слободиа и васељенска; и прославља се у духу науке св. апостола, јер је аиостолска. Нема нас свијех овдје данас, јер смо несложни и завађени, јер су нам осјећаји затровани злобом и непријатељством, јер од васељенске цркве ради су неки чинити поцијепаност ради ниске ћуди и уображености, и јер многима смета и не свиђа се дух апостолски у нашој цркви. А тај дух апостолски, то баш и јесте св. православље. Одузмите јој тај дух, и црква престаје бити црквом. Како је тешко данас славити св. православље, а морамо га славити, јер је славпо и преславно. Само по себи славно, јер га је Бог прославио од оснућа црке своје, и прославља га до данашњих дана. Славно по себи, не по људима, јер му непријатеља има много у свијету, па и међу нама самима, који се толико хвастамо и распињемо, *) Макарије — Шевић: Догматика П. 174.