Istočnik

Кр. 6.

источтшк

Стр. 12б

римокатоличком. Та борба најјасиије свједочи, да је православље у Угарској и поред васколшшх привплегија счмо толорирано било. Додуше та је борба пмала ту добру страпу, да су мјешовати бракови били посве забрањепи јер иити пх је прапославпа црква допугатала, пити римокатолпчка држава трпљела. Тек цар Јосиф П. са позиатим својим толеранцпатентом од 1781. годиие дао је први пмпулс попуштању, те се с правом може рећи, да је сувремено попуштање цркве у карловачкој митрополији споља потекло. Данашњим дапом дозвољени су мјешовити бракови пзмеђу православиих и прмпадника западне цркве п њених реформатора; по у ужој Угарској одузета је цркви свака власт у погледу дјеце из таквијех бракова, погато се реверси без шсаквог сутјецаја цркие издају. У њеким епархијама пе тражи се ни архијерејска дозвола за благосиљање таквога брака. Буковинска митрополија толерира мјешовите бракове, пошто је држава у своје руке узела судство у брачним споровима. Сибињска митрополија палазгћи се у ужој Угарској такођер не чпни нити може да тражи ренерс од брачника, којима у смпслу државпог закопа до добре ноље стоји, хоће лп на свој тзв. ГЈ >ађапскп брак благослов цркве измолити. Мора се још споменути забрана мјешовитога брака за клирике, која пма сасвијем обратну судбину, него лп остале забране. Јер док су остале забране под разним уплпвима помало изгубиле своју оштрину, дотле је она забрана у току времеиа свагда остала петакнута. Како је већ у Мојсијевом Законодагству постојала Забрана мјешовитога брака за левите, за које је прописаио, да се ,,дјевојком из народа својега" имају одпоспо могу оженпти (Лев. XXI. 14., и Језек. ХХХХ1У. 22.) сасвијем је природио, да је иста забрана и у хришћанство прешла. 156. картагннски каноп шта впше и то захтјева, да сви домаћи свештеничког каидидата морају бпти православпи хришћани. Но како је поводом мјешовптих бракова било доста случајева, да су пеправославни отац пли мати рађали православне синове: то се овима, ако су само сва остала физична, духовпа и друштвена својства пмали, без обзира на вјероисиовијед родигеља није ускраћивало, да приме руко пол'. жсње. Ограпичење ии данашњим даиом се не простире на усходеће п сиоредпе, кећ само иа ннсходеће рођаке по крви и на супругу клирика. јер трулски 14., лаодшсијски 10. и каргагински 21. канон изријеком захтјевају, да супруга и дјеца клирика буду православне вјере. При том ништа пе смијета, да се клирик са покрштеном иновјерком ожени, но у том случају ова мора још прије обручења прећи у православље. јНаставиће се.]