Istočnik

Стр. 128

ИСТОЧНИК

Г.р. 6.

ску мисао и дајући им хришћански, религијозни смисао и значај. Такав важан догађај из живота Аврамова, којег сретамо на многобројним старим споменицима, јесте жртва Аврамова. Аврам приноси, по жељи Божјој, на жртву Богу јединца свог Исака, којег је тек у дубокој старости од Бога измолио. Какав страшан удар за родитељско срце! Због таквог трагичког мотива овај је догађај и привлачио на се пажњу књижевности 1 ) и умјетности хришћанске. Но с тијем је био спојен и виши религијозни смисао, који налажлху стари хришћани у Аврамовој жртви. Жртва Аврамова је слика сшсоносне жртве Христове на крсту. Такав зиачај добила је по Исаку, који је требао бити принеглен на жртву по примјеру Исуса Христа, због чега се и сматра прототипом Његовим. Као што је Бог обећао Исака Авраму, тако је обећао и Исуса Христа још прародитељима у рају. Исак је био мили син, јединац у оца, Христос је био такође јединородии Син Божји, 2 ) љубазни син Бзегов који му је ио воли. 3 ) Исак је био послушан своме оцу, из послушности се дао свезати и стрпјељиво ишчекивао смртни ударац; Христос је такође био послушан Оцу Овом 4 ,) јер је и с неба сишао не да чини вољу Своју, него вољу Оца који Га је иослао л ); <з послушности те дао се одвести као јагње на заклање и као овца нијема иред онијем који је стриже, није отворио уста својих, в ) и такав је био и остао све до смрти, смрти крсне.' 1 ) Исак се са дрвима на плећима пењао на Морију, Христос се са дрветом крстом пењао на Голготу. Али Исак ипак није био погубљен зато, што је он био тек праслика Онога, који ће уистину бити погубљен, што његова смрт че би била искунна и спасоносна за грјешно чонјечанство. Исак је најзад — ушљед чуднога узвпка ан^еоскога — сишао са Морије пун живота и благослова; Христос је — ушљед још чуднијег васкрсења — изишао из гроба, пун живота, славе и величанства. 8 ) [Свршиће се.]

■) С'в. Григорије Ниски у своме спису: „Пе Ве11а1е РПН е1 8рш1иб 8апс11" писне, да би му увијек суве грунуле иа очи, када би посматрао слику, гдје Је вјештина тако изразито приказаиа

Исака како киечи нред жртвевиком са свевавим одостраг рукама, и оца како са разбарушеном косом и спуштеном г .1авом гиеда сину у дице и већ замахнуо ножем на њега, када га глас с неба задржа од тога. СЧ\ Христофор т., о с. стр. 211. 212.

3 ) Јов. 3, 13. 16. 18. и др.

8 ) Мат. 3, 17. *) Јевр. 10, 5—7 и др.

•) Јов. 6, 38. упор Лук. 22, 42.

6 ) Исаија 53, 7.

') Филиб. 2, 6—8.

8 ,) Сравни: С. 011, о. с. 8. 193; КпесШ , о. с. 8. 109—110.