Istočnik

г.р. 7.

Христа и особито његовијех ријечи не стога, гато као Христос није Син Божји, и што се увјерио, да наук хршпћански није истинит и праведан, него зато, што наук Христов није ласкав ни меден, као што је замедљаиа удица и мрежа, којом свијет овај примамљиви лови жртве мамону, боЕ-атству, части, слаткој страсти и шупљој таштини. Та не виче се данас против хришћанства зато, што хришћанство као није Вогом откривепа вјера; не одриче се свијет данас Христа, што Христос као није Бог; -— него зато, што хришћанство тражи од човјека срдачнос1и и јунаштва, а Христос одрицање од себе и самопрегорење. Је ли, како је тешко одрећи се досадашњих навика? Како је мучно водити рат против себе, против жеља и искушења! А врлину какву и добро дјело не можемо учинити без овога. Свуд се тражи борбе, јер добро ликује тек над убијеном и строваљеном лешином зла. А што је најбоље за човјека? Не ова пролазност таште сјенке, ово блпго на земљи, гдје мољац и ]>/,'<! квари и гдје луиежи иоткоиав )у и крађу , него оно благо па пебу, гдје ни мољац ни р$а пе квари, п гдје луиежи не иоткоиавају и не краду (Мат. 6, 19. 20.-)? Хрпсток бити и са њим се сјединити пе у сјенци и пролазности, но у сјају и блаженој вјечности, то је највеће благо, највеће добро за човјека. Па ми, који хоћемо да будемо Христови и зовемо се његовим именом зар ћемо се постидјети њега и његовијех ријечи? Зар ћемо се одрећи њега и крста његова? Не, не ћемо! Са страшним поштовањем поклонићемо му се, подићи ћемо га, цјеливати и понијети, ма колико тежак био. Јер крст свој понијети, трпљети и са надом очекнвати спасење Божје, то је задатак хришћански. Не смијемо малаксавати у јаду и невољи, не очајавати у несрећи и не роптати, јер то је већ гријех против Бога, и не отпадати од вјере и крста због тренутне несреће и искушења, јер оно је гријех неизгладиви, гријех највећп. А и зашто би се човјек стидјео крста и страшио и бјежао од њега? Та није у њему само борба и одрицање од самога себе. У њему је и нада наша, јер са њега нам је сијнуло спаеење. И ако је Господ Исус на крсту испустио своју мученичку дугау, али зато не заборављајте и не стидите се крста, јер са крстом у руци ускрснуо је славно као Бог. У крсту је дакле не само мука, патња и борба, него и чврста и јасна побједа. Па тражимо заштпту побједе те. Широко је грање у дрвета крста, густо је лпшће његово, дебео хлад под њим и пријатан. Ходите, уморни путници, одморите се у хладу његову и освјежите се од првогапотреса душе, усколебане при погледу иа Јерусалим наш, при погле ду црне Голготе. Погледајте : за Голготом свијетли се већ и слава Господња обасјаће Сион наш при радосној јеци ускршњих јутрењих звона. Амин.