Istočnik

Стр. 256

ИСТОЧНИК

Вр. 11

При доласку пак у Власаницу 14. маја изашло је црквено заступство у сусрет до „Хан ГГијеска" (2 сата од Власанице), а тако и кот. управитељ г. Аћим Зимонић са градоначелником власеничким и ту су сви заједнички дочекали и иоздравили Госп. Митрополита. Сво пак власаничко грађанство, учитељи, школска дјеца и сво котарско чиновништво дочекало је пред црквом у Власаници, а у цркви је пречасни г. Ђорђе Марковић парох и надзиратељ протопрезвитерата са врло лијепим и смишљеним говором поздравио Високопреосвештеног Господина Митрополита, послије чега је Госп. Митрополит присутним власаничанима свој говор и поуку држао. Полазећи из Власанице у МилиЛе , дана 16. »аја дочекали су коњаници на половини пута између Власанице и Милића Његово Високопреосвештенство, а у Милићима код цркве, дочекао је са својим парохијанима и многобројном ваншколском дјецом млади милићки парох Матије Поповић, изразивши у поздравном свом говору овоју и свога народа радост, ради високе посјете, али је уједно изјавио бол и тугу своју због епидемије (тифуса), која му немилостиво коси његове парохијане. Успјех из вјеронауке, код ваншколске младежи у овога вриједнога свештеника показао се изврстан. При доласку у Ловницу 17. маја дочекао је свештеник Вићентије Савић у Шековићима са коњаницима Госп. Митрополита, а и при поласку опет тако испратили за један сат од Ловнице. Парох Савић поздравио је врло лијепо са двери Госп. Митрополита, послије чега је Његово Високопреосвештецс&о држало евоју поуку народу. : , > . / Црква ловничка, која је некада била манастир, као што се то из натписа над вратима препрате еиди , за чудо се је у потпуној цјелости својој очувала, а њезин лијепи мраморни патос и дивни живопис мора свакога својом љепотом задивити. Величанствени натписи на куполи и над иконама, као да су тек прије неколико година рађени, тако су читки. Тако исто задивљују двије стародревне пијевнице, које су врлоукусно израђене и вјештачки са седефом ишаране. На једној од тих пјевница грубо и простијом руком урезата је чини ми се /ЗЧИ (7098.) година од створења свијета, а то је 1590, г. оп рођења Христова. Па како се види да је то доцније урезато, то су, разумије се, те пјевнице много старије. Вјештачки резано камење око врата и прозора спада у ријеткости архитектуре. Ох! како се човјек некако лијепо и пријатно осјећа у души својој, када посматра оне резотине, које су рађене рукама каквога српског „Раде неимара" и када гледа у оне слике светитеља, које су љубиле и цјеливале усне наших старих и славних предака и негдашњих побожних монаха! Из Ловнице се пошло у ПапраАу. На један сат прије доласка у стародревни српски манастир Папраћу, дана 17. маја у вече изашао је у сусрет јеромонах и управитељ манастира Данило Билбија са много коњаника, пред којима је барјактар-коњаник поносно носио српску тробојну заставу. Јеромонах Данило лијепо је поздравио Госп. Митрополита, коњаници су из пушасса послије тога пуцали, а прангије опет код манастира одјекивале. Архијерејска литургија у Па" праћи свршена је 19. маја у присутству многога народа, кога је Високопреосвештени Госп. Митрополит очински у цркви посавјетовао а и на пољу пред црквом са многима се разговарао. Манаетир овај сиромашан је, и био је са свим запуштен, али је око унапређења његовог почео сада марљиво радити млади јеромонах Данило и надати се је,